POTISKUJU NAŠ JEZIK: Za femu u trendu

ČUVAJTE, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Narod koji izgubi svoje riječi, prestaje biti narod. Ovako je govorio Stefan Nemanja na samrtnoj postelji. Iako izgovorene pre osam vekova, njegove reči danas zvuče mnogo jače nego ikada.

Urušavanje srpskog jezika i pisma vidljivo je na svakom koraku. Nazivi radnji, kafića, restorana, prodavnica prehrambenih proizvoda, parfimerija su na engleskom, italijanskom, francuskom... Za snalaženje u Beogradu potrebno je bar elementarno znanje stranog jezika ili - rečnik. Jer, u suprotnom, propustili biste da kupite jeftiniju robu kad je sale i saldi, da naručite dupli espreso sa šlagom, jer ne znate da je to - caffe esspresso doppio con panna... Moderne Feme moraju biti "u trendu" i znati koji odevni predmet je must have, umesto kod frizera idu kod hairstyles, moraju biti viđene na ivent...

Stručnjak za leksiku srpskog jezika i upravnik Katedre za srpski jezik sa jugoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu prof. dr Rajna Dragićević, koja se godinama bavi istraživanjima na ovu temu, ističe da se ubedljivo najveći broj novih reči u javnoj upotrebi pozajmljuje iz engleskog jezika.

Pročitajte još - Ćirilica proterana i iz Knez Mihailove

- Popisi novih reči mogu da ukažu na činjenicu da se građani Srbije ubrzano intelektualizuju usvajajući pojmove iz različitih nauka, a zajedno s njima i reči koje ih imenuju - kaže profesorka Dragićević. - Umesto toga, istraživanja savremene leksike pokazuju da najbrže i najmasovnije usvajamo strane reči koje se odnosi na popularnu kulturu i koje manifestuju banalizaciju i vulgarizaciju naše svakodnevice.

Prof. dr Rajna Dragićević

Kao primere ona navodi da se u novinama koriste reči - bindžovati (gledati nekoliko epizoda serije odjednom), foto-bombing (upadanje u kadar za vreme nečijeg fotografisanja), selfimanija (preterana sklonost ka fotografisanju samog sebe), trampokalipsa, trampoidan.

Profesorka Dragićević naglašava da smo donedavno iz engleskog pozajmljivali imenice i glagole, a sada smo počeli da usvajamo i uzvike, pa se sve češće može čuti vau (i pročitati wow), auč, ups, za šta nema nikakvog opravdanja.

- Anglicizmi su u srpski jezik potpunije ušetali sa poluvrednostima roka i američkim "kravarskim" odevanjem - smatra prof. dr Dobrivoje Stanojević, sa Fakulteta političkih nauka. - Farmerke su tako postale pogled na svet. Bilo je unosnije biti američki, nego srpski seljak. Postalo je poželjno da se bude kauboj, a nezgodno biti seljak. Priča o kaubojštinama u srpskom jeziku ima, naravno, preneseni smisao.

Veliki broj lokala ima nazive na stranom jeziku

Profesor Stanojević ističe da se današnje pozapadnjavanje jezika, koje ima i svoja, manja, poželjna svojstva, izvodi na svim stranama. Od dečjeg uzrasta, crtanih priča, do štiva za srednju školu i, navodno, visokoobrazovne literature.

- Vlastita vekovna samopotčinjenost, tanka pamet i pomodnost uslovili su da je lakše ličiti na druge nego biti- ja - smatra naš sagovornik. - Na taj način se neodgovorno prostotom zasenjuje još veća prostota. Napustili smo sela i otišli u rijaliti gradove koji liče na Zapad. Zato nam je i jezik zapao u političarenje.

Iako je nesporna činjenica da je stranih turista u glavnom gradu iz godine u godinu sve više, i da se treba prilagoditi njima, potrebno je i ceniti svoj jezik i pismo i pokazati ih stranciima, jer, ako mi to sami ne uradimo, niko drugi neće.

Prof. dr Dobrivoje Stanojević

PREVODILAC

STRANI izrazi su toliko postali deo svakodnevice običnog čoveka, da kada ode u supermarket, čiji naziv je sklop engleskih reči, trebaće mu mnogo vremena da pronađe ono što želi da kupi.

To se, posebno, odnosi na kozmetiku, sredstva za higijenu... Retki su proizvođači koji su na proizvodu, na našem srpskom jeziku, napisali šampon, sapun, pasta za zube, sredstvo za čišćenje kupatila... Slično je i sa slatkišima, pekarskim proizvodima...

Veliki broj lokala ima nazive na stranom jeziku

GDE SU POVLASTICE ZA ĆIRILICU?

NADLEŽNI iz gradske uprave su polovinom prošle godine najavili uvođenje olakšica za privrednike koji nazive firmi budu isticali na ćirilici. Naime, u planu je bilo umanjenje iznosa za naknadu za isticanje imena firme, kao početnog koraka ka zaštiti ćirilice. Međutim, od ideje se nije maklo.