Dečak ide kod psihologa jer je zlostavljan

ŠESTOGODIŠNjI I. G. ide kod psihologa, ali je sada dobro i oporavlja se od pretrpljenog stresa koji je doživeo u nedelju uveče, kada ga je L. J. (11) u parku u Ulici Goce Delčeva u Novom Beogradu, verbalno, fizički, a navodno i seksualno maltretirao. Ovo je juče za "Novosti" potvrdio kum Zorana Grujića, čiji sin je bio žrtva starijeg dečaka.

Policija je u međuvremenu, saznajemo, predala tužilaštvu izveštaj o incidentu koji se dogodio u nedelju u parku u Novom Beogradu, kada je L. J. navodno napao I. G. (6) i naneo mu posekotine i povrede na anusu. Sada je na tužiocu da proceni ima li elemenata krivičnog dela i hoće li protiv nekoga biti pokrenut postupak. Iako su se pojavile informacije da je L. J. i ranije pravio razne probleme, iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, našem listu je rečeno da nijedan od dečaka nikada nije bio u njihovoj evidenciji, ni po kom osnovu.

PROČITAJTE JOŠ: Zoran Grujić se brani sa slobode: Podsmevali su se mučenju mog sina

Više javno tužilaštvo je već saslušalo Zorana Grujića osumnjičenog da je hicima iz pištolja ranio roditelje jedanaestogodišnjaka - Stanišu i Katarinu Janković, ali je on pušten da se brani sa slobode.

Grujić je, saznajemo, posle izlaska iz pritvora sklonio ženu i sina iz stana u Novom Beogradu na drugu lokaciju, dok se situacija ne smiri.

- Kada sve prođe, a mališan se oporavi od šoka, njegov otac će u javnost izneti svoju stranu priče - rekao nam je Zoranov kum, koji se trenutno nalazi u njihovom stanu u Ulici Goce Delčeva.

Za to vreme u javnosti se ponovo nametnulo pitanje može li sistem na vreme da prepozna problematično ponašanje dece, reaguje i spreči da se dogode ovakvi ozbiljni prekršaji. Može li da pomogne roditeljima da zaštite dete od nasilja i postoji li mehanizam koji funkcioniše.

- Problem je što se najčešće reaguje tek kada se nešto veliko dogodi i slučaj dospe u medije - kaže Slobodan Malušić, specijalista pedagogije. - Školski pedagozi i psiholozi sigurno znaju da li postoji problematično ponašanje i pokušavaju da se bave time u okviru zakonskih mogućnosti. Već na testiranju za upis u školu, mogao sam da predvidim koje dete će imati problem u ponašanju i zadavati muke i deci i učiteljima. U početku, škola radi sa detetom, uključujući roditelje. Ako porodica odbija da prihvati problem, što je najčešći slučaj, škola ne može više ništa.

Kako naš sagovornik kaže, škola je tada u obavezi da obavesti Centar za socijalni rad, koji ima svoje mehanizme da se bavi detetom, njegovom porodicom, pa ako treba upućuje dete kod dečijeg psihijatra.

- Psiholozi i pedagozi u školama morali bi da počnu mnogo ranije da traže pomoć viših instanci - smatra Malušić. - Kada se prvi put primeti problem u ponašanju, a dete zbog problematičnog ponašanja promeni nekoliko razreda, mora da se stavi tačka. Nekada je detetu i roditeljima neophodna stručna pomoć lekara, socijalnih radnika... Ako se ne odreaguje na vreme, problem će postajati sve dublji.

Po Malušićevim rečima, prvi znaci da se radi o problematičnom detetu koje bi, ako se sa njim ne radi, moglo da bude opasno za drugu decu su - vređanje drugara i učitelja, udaranje dece, bacanje stvari, besni i agresivni ispadi, prekomerna ljubomora na sve i svakog, odbijanje poslušnosti...

- Kada postoji saradnja sa roditeljima i najteži slučajevi su rešivi - kaže ovaj iskusni pedagog. - Razne stategije za sprečavanje nasilja, programi i radionice koje škole usvajaju ne vrede ništa, ako se u praksi nasilje i dalje dešava.

Iako je, nezvanično, jedanaestogodišnji L. J. već promenio nekoliko škola, zbog problematičnog ponašanja iz Centra za socijalni rad Beograd kažu da ni dečak, ni njegovi roditelji nikada nisu bili na evidenciji Centra za socijalni rad, po bilo kom osnovu.

- Nasilničko ponašanje među mladima je problem koji je moguće rešiti samo zajedničkim delovanjem porodice i zajednice i nikako ga ne treba shvatiti olako - kažu u Gradskom centru za socijalni rad Beograda. - Iskustva naših stručnih radnika su da su deca iz disfunkcionalnih porodica vrlo često akteri vršnjačkog nasilja. Obaveza nam je da postupamo po svim prijavama koje se odnose na zaštitu dece i njihovih prava.

Kako u Centru kažu, nakon saznanja o vršanjačkom nasilju ili o problemu u ponašanju, u saradnji sa ustanovama iz sistema obrazovanja, zdravstva, policije, tužilaštva, rade na rešavanju problema. Procenjuje se da li su roditelji oba deteta, bilo žrtve bilo onog ko vrši nasilje, u stanju da na adekvatan način zadovolje potrebe deteta, i da li je u domenu brige o detetu potrebna pomoć i podrška porodici i detetu. Ili je procenjeno da postoji potreba u korekciji roditeljskog funkcionisanja.

Da se radi o vrlo teškom maloletničkom prekršaju, bez pogovora tvrdi psihoterapeut Zoran Milivojević.

Zoran Milivojević

- Moral se usvaja kod kuće, a ako roditelji iz bilo kog razloga podržavaju decu u vrlo problematičnom ponašanju, a diskvalifikuju školu, pedagoga, mogu da naprave budućeg kriminalca i siledžiju - kaže Milivojević.

Nedostatak saosećanja prema drugima, egocentričnost, agresivnost, maltretiranje mlađih od sebe, okrutno ponašanje prema životinjama, po Milivojevićevim rečima, samo su neki od znakova da je u pitanju dete problematičnog ponašanja.

PROČITAJTE JOŠ: Potegao pištolj jer je sumnjao da mu je sin silovan

- To sve škola i vidi i zna, ali nema moć da se sa time bori, bez pomoći roditelja - kaže Milivojević. - A da bi se alarmirali centri za socijalni rad, mora da se desi nešto veliko. Najčešće u praksi mame i tate smatraju da njihovo dete nema problem, a kada stvar ode predaleko sugeriše se da se dete prebaci u drugu školu. To najčešće žele i jedna i druga strana, a problem i dalje ostaje.