Za napuštena gradilišta nema kazne

NIJEDAN investitor u Beogradu nikada nije kažnjen zbog toga što je ostavio u korovu gradilište nekog objekta. Na teritoriji prestonice postoji oko 540 lokacija na kojima su investitori nameravali ili počeli da zidaju zgrade, a onda zbog stečaja, bankrota ili nerešenih vlasničkih odnosa prekinuli radove.

Zakon o planiranju i izgranji definiše do kada važi građevinska dozvola. Ako investitor pet godina od njenog izdavanja ne završi započetu gradnju, zaprećena kazna je od 1,5 do tri miliona dinara.

Međutim, u praksi nema kažnjenih zbog kašnjenja.

- Odeljenje za građevinsku inspekciju Sekretarijata za inspekcijske poslove ne vodi evidenciju napuštenih gradilišta - kažu u gradskoj upravi.

PROČITAJTE JOŠ - Napušteno 570 gradilišta

Da li je neki investitor kažnjen, "Novosti" su dobile odgovor koji navodi na zaključak da do sada niko nije sankcionisan jer je ostavio napušteno gradilište.

- Kada je reč o objektima nad kojima ovaj sekretarijat vrši nadzor, zasada nije bilo ovakvih slučajeva - kažu u gradskoj upravi, usmeravajući nas da precizne podatke potražimo u resornom ministarstvu.

Ovaj odgovor imao bi smisla da uredba doneta 2011. godine, koja primorava gazde da finiširaju objekte do 2013. godine (poznata kao "porez na ružnoću"), nije prestala da važi. Od pre pet godina, naplata penala poverena je opštinama i gradovima. I od tada - ništa!

PROČITAJTE JOŠ - Gradilište napušteno 15 godina: Armatura viri na sve strane

- Ulaganje u izgradnju nije uvek profitabilna i isplativa investicija - objašnjava poznati urbanista Slobodan Maldini. - Pred investitorima su brojne prepreke. Postoje objekti za koji su izdate urbanističke i građevinske dozvole, ali iz raznih razloga, najčešće bankrota investitora, nisu završeni.

Zgrada na uglu Kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra Foto A. Stanković

Prema rečima prof. dr Petra Arsića, od periferije do centra, dragoceni i skupi prostori stoje neiskorišćeni, uloženo propada, firme i zaposleni trpe, grad se devastira, institucije i građani posredno ili neposredno ostaju bez prihoda koji bi se korisno mogao upotrebiti za uređenje prestonice i njenih javnih prostora.

- Imamo dobre zakone i propise, ali ih treba i primenjivati - na dobrobit svih. I investitora koji grade, i grada koji se uređuje, i građana koji u njemu žive, i gostiju koji nas u sve većem broju posećuju - objašnjava Arsić.

Najpoznatije večito gradilište se nalazi u novobeogradskom Bloku 20. Zdanje nekada jedne od najvećih građevinskih firmi "Rad" izdaleka deluje impresivno, a unutra je sve uništeno. Temelji su udareni 1989. godine. Polovina od 60.000 kvadrata je unapred prodata. U zgradi je trebalo da bude 400 velikih kancelarija i kongresni centar. "Rad" je 2001. otišao u stečaj.

PROČITAJTE JOŠ - Novi zakon ruši večna gradilišta

Akva-park u Bloku 44 čeka bolje dane. Radovi su počeli u oktobru 2005, ali su veoma brzo i obustavljeni.

Na gradilištu u Bloku 39 caruju psi lutalice. Da su poštovani rokovi, uveliko bi se nazirale konture Centra za promociju nauke. Bolje sutra čekaju i zgrade Generalštaba, "Tri lista duvana", "Atlas" u Kosovskoj, "Beta 23 ofis park"...

PET GODINA ZA GRADNjU

ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2011. godine propisao je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne građenje u roku od dve godine, odnosno građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina ne izda upotrebna dozvola. U slučaju da nadležni organ utvrdi prestanak važenja građevinske dozvole, građevinski inspektor će postupati kao da investitor ne poseduje građevinsku dozvolu, a može da odobri dodatni rok od 30 do 90 dana za završetak posla. Kazne su od 1,5 do tri miliona.