Beogradske priče: Bdenje ispred prvog dragstora

BILA je kasna jesen 1970. godine kada je Beograd potpuno promenio fizionomiju. Veliki događaj odigrao se 4. decembra, kada je lično Josip Broz Tito, u pratnji supruge Jovanke i tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, otvorio auto-put kroz Beograd, most Gazelu, Mostarsku petlju i Terazijski tunel.

Veliku svečanost optimistične mase sveta koja je likovala zbog očiglednog ekonomskog napretka pratio je još jedan važan događaj, koji je donekle bio u senci otvaranja kapitalnih objekata, o kojima su "Beogradske priče" već pisale.

Bilo je to otvaranje prvog dragstora u gradu, radnje koja je radila neprestano (gle čuda!), svih 24 sata. U to doba prodavnice su uglavnom imale dvokratno radno vreme, a uobičajeno je bilo da su otvorene od osam ujutru do podne, kao i od 16 do 20 sati. Ovo je bilo prvi put da je i u mrklom mraku, pa čak i pred zoru, Beograđanin mogao da svrati u samoposlugu i kupi ono što mu treba.

Robne kuće

DRAGSTOR je radio u sastavu tadašnjeg trgovačkog giganta, Robnih kuća "Beograd". Danas se stariji sa setom sećaju tih vremena, ponajviše zbog optimizma kojim je grad zračio. Standard je postepeno, ali vidno, rastao, a oni koji su hteli da rade mogli su i da ostvare svoje privatne i porodične ciljeve.

- Svakodnevno je u dragstor dolazilo do 15 do 20 kamiona samo s hlebom - seća se nekadašnji upravnik Ljubiša Blagojević. - To je bila radnja koju su potrošači voleli, pa iako se nalazila u centru grada, promet je bio ogroman. Kada bi kamioni Mlinsko - pekarske industrije otvorili svoja velika vrata, posmatrača bi zapahnuo ogroman, vreo mirisni oblak.

PROČITAJTE I: Beogradske priče: Rađanje modernog pristaništa

Legendarni direktor Robnih kuća Čeda Jelinić insistirao je na tome da u svako doba dana i noći u toj radnji mora da bude svežeg hleba.

Kako objašnjava naš sagovornik, bilo je to vreme uzleta, kada se osećalo kako sve ide nabolje.

- Klijentelu su nam sačinjavale najšire narodne mase - kaže Blagojević. - Međutim, činjenica da radimo tokom cele noći okupljala je ispred radnje najčudnije slojeve Beograđana.

Kolega našeg sagovornika Miloš Katanić dodaje da je u podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici, ispred prodavnice, posmatrač mogao da vidi i gradski "talog" i varošku elitu.

- Zabasali bi tokom noćnih sati oni koji su "zaglavili" na kartanju, drugi koji su se vraćali sa žurki, ali i glumački i umetnički svet koji je do kasnih sati, posle predstava, bio u kafani - podseća Katanić. - U blizini se najkasnije zatvarala "Velika Skadarlija", na dnu ove popularne ulice, i ona je poslednje goste ispraćala oko tri sata po ponoći. Posle toga, mnogi bi svraćali do dragstora.

Naši sagovornici pamte barda našeg glumišta Miloša Žutića koji je umeo da navrati po potrepštine posle predstave i njenog logičnog, kafanskog nastavka.

- Posle noćnog rada, potpuno iscrpljeni, stizali bi radnici iz treće smene - sećaju se Katanić i Blagojević. - Oni bi nešto pojeli s nogu, popili svoje piće i odlazili kući na spavanje.

Bilo je tu i onih sa dna društvene lestvice, lokalnih pijanaca i prostitutki, kao neizbežnog dekora svake metropole i njenih noćnih vibracija. Sve bi, dodatno, ukrasili muzičari, koji bi se vraćali sa svirki, pa bi svratili na pivo s nogu, i uz drugare, u akustici podzemnog prolaza, pustili još poneki akord da odzvoni u noći.

Samo "Šansa"

SEDAMDESETIH godina tokom noći je radila još samo kafana "Poslednja šansa". Sa druge, zemunske strane grada nije bilo nijednog zvaničnog noćnog okupljališta, tako da su tamo bircuzi zatvarani najkasnije u 23 sata. Posle toga, "mokra braća" ili naprasno izgladneli nisu imali drugo rešenje nego - preko mosta, pa u dragstor.

PROČITAJTE I: Beogradske priče: Od Balkanske do Beogradske

- U to vreme radila je i kafana "Bosna" u Ulici majke Jevrosime - podsećaju naši sagovornici. - Ona je imala jeftina kuvana jela, a klijentela su joj uglavnom bili samci i ljudi sa slabijim primanjima. Na stolu je uvek bilo hleba, koji je bio besplatan, pa bi se desilo da oni najsiromašniji sednu za sto, pojedu samo hleb, koji bi posolili, i potom napuste kafanu.

Ovo je jedini podzemni prolaz koji je u to doba zaživeo i kao trgovačko mesto. Prolaz kod novobeogradskih Šest kaplara nikada nije imao dodatne sadržaje, a pogotovo onaj kod "Franša".

Ovde, u prolazu u Nušićevoj ulici, nekada je počinjao, a bogme i trajao beogradski "noćni život".

Pre tunela

HOĆU - NEĆU

U prvo vreme kada je otvoren dragstor u prolazu u Nušićevoj ulici, zaposleni nisu voleli da rade na tom mestu, jer je promet bio ogroman, i posla preko glave.

Međutim, kako su uskoro uvedene stimulacije, sve se okrenulo na drugu stranu, i veće plate su i te kako motivisale radnike da traže angažman na tom mestu.

NOĆNI "SAVREMENICI"

SEDAMDESETIH godina se znalo kojih nekoliko kafana radi do duboko u noć. Pored "Velike Skadarlije", naši sagovornici pamte da je u "Zoni Zamfirovoj" moglo da se ostane do dva sata po ponoći, a jedino je "Poslednja šansa" pružala celonoćno utočište.

Potom je u dragstor uveden roštilj s pečenim pilićima, i eto spasa naprasno ogladnelima, koji nisu imali volju da nešto noću spremaju, niti novca da jedu u kafani. Tako su mnogi iz "Bosne" i drugi namernici "plitkog džepa" nagrnuli na piletinu i pivo, večitu utehu žednih i gladnih.

Nekadašnji početak Nušićeve ulice

ZAKAŠNjENjE

VELIKA narodna svetkovina povodom puštanja u rad novih objekata i saobraćajnica u Beogradu prvobitno je bila planirana za tadašnji Dan Republike, a to je bio 29. novembar.

Ipak, radovi nisu mogli da budu okončani u roku, pa je proslava odložena nekoliko dana. Uz veliko veselje, sve se odigralo 4. decembra.

Titova poseta

ROBNE KUĆE "BEOGRAD"

PREDUZEĆE Robne kuće "Beograd" spadalo je u gigante stare Jugoslavije, a u Srbiji je bilo na samom vrhu poslovnosti. Kako objašnjavaju Ljubiša Blagojević i Miloš Katanić, Robne kuće su ukrupnjavale trgovinu koristeći kombinaciju francusko-nemačke tehnologije.

- Bio je to veliki sistem u kojem su prestale da postoje dotadašnje bakalnice, a prodavac je postao pomoć klijentu da izabere ono što želi da kupi. Čeda Jelenić ih je učio da su oni "gospoda prodavci", imali su stimulacije, a kada dođete na Zeleni venac, svaki treći prolaznik bi u rukama nosio nešto što je uvijeno u papir ili kesu na kojoj je bio znak Robnih kuća.

Svi koji su radili u ovom preduzeću još u ono vreme imali su uniforme, bele košulje i kravate. U sklopu preduzeća postojao je frizerski salon, a svi zaposleni su imali bonove,tako da bi žene imale četiri, a muškarci dva besplatna friziranja tokom meseca.

TITOVA POSETA

OTVARANjE tako značajnih objekata u Beogradu, pa i dragstora, nije moglo da bude obeleženo bez "najvećeg sina svih naroda i narodnosti" Josipa Broza Tita i njegove supruge Jovanke.

Predsednik je tada prošao kroz novootvoreni Terazijski tunel, zadržao se u obilasku, a kolona automobila nastavila je prema Trgu Marksa i Engelsa (danas nazvanom po Nikoli Pašiću), praćena oduševljenom masom koja je izašla da pozdravi maršala.

Foto-dokumentacija "Borbe" čuva kadrove kada je Broz, pored ostalih mesta, posetio i Robne kuće i uverio se u njihovu bogatu ponudu, kao i dragstor i podzemni prolaz.