KOMENTAR: Murali

ČIKA Duško, izvini i oprosti! Oni koji su ti premazali lice crnom farbom nisu ni znali šta rade. Ni šta znače navijanje, ljubav prema klubu i sportu. Uništili su u jednoj noći murale poznatih partizanovaca ispuštajući iz vida ulogu tih dvadesetak portreta za Beograd, njegov duh, umetnost, ali i sve prave navijače, ne samo one koji se kunu u crno-bele.

Sigurno im se pomračilo pred očima od tih silnih isparenja, pa ih nije bilo sramota da u svojim grupicama (a kako drugačije?) oskrnave besmrtne likove jednog Duška Radovića, Mije Aleksića, Zorana Radmilovića, Slobodana Aligrudića, Bogdana Diklića, Ljube Popovića...

Svi oni koji istinski vole sport i njegovu najlepšu - vitešku stranu, posramljeni su pred ovim terorističkim aktom nad duhom i originalnošću. Jer, umetnički izraz momaka iz "Grobarskog treš romantizma" doneo je javnosti potpuno novu sliku - navijača. U vremenima kada je ta reč uglavnom deo naslova vesti iz crne hronike, oni su pokazali kako ljubav prema klubu može da bude lepa. I kako se može iskazati navijačka strast a pritom ne ružiti grad govorom mržnje i uvredama protivnika.

Pročitajte još - MURALI “GROBARA” NESTALI PREKO NOĆI: Crnom farbom na crno-bele idole

Autori iz GRT-a nisu se pokolebali. U nedelju su opet oživeli Duškov lik. I propisi im idu naruku. Postoji odluka o komunalnom redu grada koja dozvoljava ukrašavanje fasada i zidova muralima - pod posebnim uslovima. Ovde je ispunjen ključni - uživati u lepoti i ne mrzeti zbog druge boje dresa.

Crno-beli romantičari tvrde: njihovo je da stvaraju, drugi neka ruše. U to ime i u ime onih koji vole Beograd, a poštuju razlike, mogli bismo da zaštitimo ove murale na neki način, pa da naš omiljeni mrgud može mirno da nas gleda kako "čuvamo zdravlje i ne gubimo nadu".