Beogradske priče: Za kraljevskim volanom

KRALj Aleksandar Karađorđević nije bio vozač. Njega su uvek vozili. Doduše, njegova supruga kraljica Marija bila je toliko vešta za volanom da je ušla u gradsku i srpsku istoriju, budući da je neobično vešto upravljala automobilom, pre jednog veka, kada to nije bio nimalo ženski posao.

Ipak, kralj je otišao sa ovog sveta u automobilu koji je nosio oznaku fabrike - "delaž". To se dogodilo u francuskom gradu Marselju, tokom kraljeve posete Francuskoj, kada su ga teroristi ubili u atentatu 1934. godine.

Prve trke

"Beogradske priče" dosežu do neobične sagovornice, a to je Vera Brajović, čiji deda je bio kraljev vozač. Tu titulu je stekao godinama pre zlokobnog marseljskog događaja.

- On je bio veoma omiljen čovek toga doba, a zvao se Budimir Svilarković - kaže Vesna Brajović. - Do danas su sačuvane neke od njegovih malobrojnih fotografija, jer su ih moji upokojeni rođaci uglavnom negde zaturili ili zaboravili. U njegovo vreme su takve snimke, baš kao razglednice, slali prijateljima ili rođacima poštom, kao uspomenu.

Zaista, Vesna Brajović nam pokazuje snimke deda-ujaka Budimira sa kraljem, a podseća da je u ono, međuratno, doba postojalo i Udruženje šofera, čiji je deda bio uvaženi član.

PROČITAJTE I: Beogradske priče: "Farmazoni" i njihovo doba

- Skromni porodični podaci podsećaju na to da je deda Buda bio učesnik prvih automobilskih trka na Balkanu, koje su održane upravo u Beogradu. Mene su učili da su te trke održane početkom dvadesetih godina prošlog veka na Banjici.

Tokom fatalne posete kralja Aleksandra Karađorđevića Francuskoj, 1934. godine, Budimir Svilarković je bio deo delegacije, mada njegov potomak ne može da potvrdi da je upravo on vozio automobil kada se dogodilo ubistvo. Budući da smo se konsultovali sa Bratislavom Petkovićem, poznavaocem i osnivačem Muzeja automobila u Beogradu, shvatili smo da je tamošnja francuska diplomatska procedura podrazumevala i vozača koji je bio njihov čovek. Ipak, Buda je ostao upamćen kao šofer koji ga je vozio do smrti, i baš je sudbina izabrala da ne bude za volanom u trenutku kada je kraljevski automobil napustio najvažniji putnik.

Nikola Jovanović

- Deda je početkom Drugog svetskog rata otišao u London sa izbegličkom vladom, a ja sam tek tokom odrastanja shvatila koliko je priča o njemu bila sakrivena od porodice i Budinih potomaka - kaže Vesna Brajović. - Baka Ljubinka je na skrivenom mestu, ispod kreveta, čuvala fotografije koje sada vama ja pokazujem, u velikom strahu da neko od porodice ne strada od komunista i njihovog saznanja da je bilo ko od naše familije imao tako bliske odnose sa kraljevim vozačem. To je deo porodičnih uspomena koje veoma dugo niko nije smeo da vidi.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Rađanje modernog pristaništa

Konačni povratak

VOZAČ Aleksandra Karađorđevića Budimir Svilarević ipak se vratio u svoj Beograd, krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Kako objašnjava naša sagovornica, Buda je odlučio da umre u svom gradu, i kao star čovek, sluteći svoj konačni trenutak, odlučio je da se vrati ovde.

- U Beogradu je proživeo još veoma kratko vreme - dodaje naša sagovornica. - Potom se "preselio" na Centralno groblje odakle i sada "upravlja" nekim kraljevskim automobilima.

Kralj Aleksandar i njegov šofer

"DELAŽ" I NjEGOVA SUDBINA

AUTOMOBIL u kojem je poginuo kralj Aleksandar francuska država je poslala železnicom, godinu posle atentata, u Kraljevinu Jugoslaviju, kako bi odala poštu našem počivšem monarhu.

Kako nam je objasnio Bratislav Petković, to vozilo je do kraja rata bilo u Vojnom muzeju, da bi mu kasnije komunističke vlasti odredile drugačiju namenu.

Budući da je trebalo mrzeti sve što je asociralo na Kraljevinu i dinastiju, pretvorili su taj auto u dostavno vozilo i u njemu demonstrativno prevozili pomije iz Doma JNA u buradima kroz grad.

Tako je vozilo konačno devastirano i bačeno na otpad.

Foto P. Mitić, Vera Brajović

DVOMETRAŠ I PRUGA

U riznici porodičnih uspomena naše sagovornice je i ime njenog pradede Nikole Jovanovića, čiju fotografiju čuva s velikim poštovanjem. Za njega je važilo da je jedan od najviših ljudi u Beogradu s kraja 19. veka, jer je bio jedan od malobrojnih dvometraša onog doba.

- Pradeda je radio na železnici, i nekim nesrećnim slučajem je pao na prugu upravo kada je prolazio brzi voz kroz grad. Iako je bio veoma visok, uspeo je munjevito da se sklupča između dve šine, i da sve tako, krupan, preživi prolazak voza iznad sebe.

Od tada je porodica naše sagovornice počela da obeležava dve slave: Mitrovdan, kada je Nikola preživeo ovaj nesvakidašnji pad, i Svetog Nikolu, koji im je prethodno bio porodična slava.