Ni na kafu bez engleskog

TRČEĆI za pomodarskim trendovima, vlasnici prestoničkih firmi, restorana, trgovina, svojim preduzećima daju strana, često nerazumljiva imena. U registru, ali i na tabli firme, uglavnom su napisani integralni nazivi na engleskom, italijanskom (karakteristično za ugostiteljske objekte), francuskom...

Square five, Le pettit bistro Campo de Fiori, New Reset, samo su neki od naziva prestoničkih restorana (koji se obavezno deklarišu engleskom rečju restaurant) i veoma retko imaju srpsko ime. A neki su i to srpsko napisali latinicom (isključivo). Sa izloga "ujedaju" informacije o sniženju, ali samo za poznavaoce engleskog. Njima poručuju:

Fall winter collectotion, Presales...

Ironija je, naravno, da većina građana, a često ni sami vlasnici, ne znaju šta pojedini nazivi znače.

U jednom pasažu Knez Mihailove ulice obraćaju se samo strancima raznim informacijama, pa i obaveštenjem "Autentic orthodox icons" (originalne pravoslavne ikone). Nema nijedne turističke agencije koja ima naziv koji ne sadrži engleske reči "travel" (putni) ili "tours" (ture). Poražavajuće za srpski jezik je i što apoteke uz obavezno "pharmacy" i blinkajući krst kojim skreću pažnju, vrstu delatnosti pišu latinicom (apoteka). Ćirilica za privatne vlasnike ne postoji!

Dakle, ko ne zna italijanski, francuski, a pogotovo engleski, teško može da se snađe u mnogobrojnim situacijama, a teškoća ima čak i u najobičnijoj šetnji gradom. Ko se ne nalazi kod Konja već kod "Butika" teško može da pročita naziv ovog restorana, ako ne zna francuski (Boutique).

- Možemo da konstatujemo da je ćirilica u javnim ispisima svedena na pet do sedam odsto - za "Novosti" kaže prof. dr Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu. - Svi koji znaju šta je ćirilica za srpski narod, jasno vide da je ona ugrožena, marginalizovana i da joj preti ozbiljna opasnost da potpuno bude istisnuta i da nestane. Zbog toga je neophodno da se svi odgovorni pojedinci i institucije pozabave afirmacijom srpske ćirilice. To nikako ne znači da se latinica zabranjuje i proteruje, to ne smemo raditi.

Ćirilično pismo u Srbiji odavno gubi bitku sa latinicom. Razlog su digitalna era, uticaji kulture iz inostranstva... Međutim, ćirilica se veoma dobro drži u Rusiji, Bugarskoj, Ukrajini, pa čak i u susednoj Makedoniji. Grci su svoje pismo brendirali.

PODRŠKA Goran Vesić, OBJAŠNjENjA Prof. dr Veljko Brborić

Gradski menadžer Goran Vesić pre pola godine počeo je razgovore sa predstavnicima republičkih vlasti. U saradnji sa Ministarstvom kulture, gradska uprava priprema set propisa, po kojima bi oni koji svoje firme ističu i oglašavaju na ćirilici dobili određene popuste.

- Podržavamo akciju na državnom nivou. Konkretno, kada se steknu zakonski uslovi kao lokalna samouprava pružićemo određene beneficije firmama koje se oglašavaju i ističu firmu na ćirilici - za "Novosti" kaže gradski menadžer Goran Vesić. - Znam da se priprema nacart Strategije kulture u nadležnom ministarstvu. Takođe, u pripremi je Zakon o ćirilici. Grad Beograd to želi da podrži.

ODNOS PREMA VUKU KARADžIĆU

U ulici tvorca srpske azbuke Vuka Karadžića, osim table na kojoj je njegovo ime, nema nijednog naziva napisanog ćirilicom.

- Ovo je dobar primer kako se odnosimo prema srpskoj kulturi, prema istoriji i prema reformatoru srpskog jezika i pravopisa - kaže profesor Veljko Brborić. - Nije Ulica Vuka Karadžića usamljena. Takvi su nam mediji, takvo nam postaje izdavaštvo... Pored toga što dominira latinica, sve je više i stranih jezika, s primatom engleskog. Rešenje može biti da se uz strani jezik piše i srpski.

foto V.Danilov

"DVA JELENA" NA LATNICI

POZNATI skadarlijski restoran "Dva jelena" decenijama je bio prepoznatljiv i po ćiriličnoj tabli. Kako kažu, pre pet godina registrovali su se sa latiničnim nazivom i to neće menjati.

- Naša klijentela su stranci, pa smo latinično pismo zbog njih primenili na dokumentima - za "Novosti" kažu u "Dva jelena".

ANKETA: ŠTA MISLITE O STRANIM NAZIVIMA DOMAĆIH FIRMI?

Dunja Alimpić, ekonomista

- Meni ne smeta, ne treba da imamo usko gledište i da svuda bude isključivo srpski jezik. Neke strane natpise ni ne možemo adekvatno prevesti na srpski jezik.

Ana Vesić, penzionerka

- Pod hitno sve treba promeniti i sve ćirilicom ispisati, jer to je naše pismo. Mi nismo Amerika ili Engleska, mi smo Srbija. Naše pismo treba negovati.

Miloš Radonjić, student

- Ne predstavlja mi nikakav problem, nekad mi čak i zasmeta kada pročitam neki naziv koji je napisan našim jezikom, jer smatram da izgubi smisao kad se prevede.

Petar Mladenović, radnik

- Pisano ćirilicom ili latinicom meni ne smeta, ali napisano na stranom jeziku, pa ne znam ni da ga pročitam, a kamoli da ga izgovorim! Sve više je takvih natpisa, i to se mora menjati.