Vrtić, pa dozvola za gradnju

NA LISTI čekanja za upis u neki od beogradskih vrtića nalazi se 3.552 dece. Mada je broj mališana koji su ostali neupisani drastično smanjen u odnosu na prošlu godinu, kada ih je bilo blizu 10.000, potreba za rešavanjem ovog velikog problema nije manja. Prema najavi Slavka Gaka, gradskog sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu, investitori koji grade u Beogradu moraće, ako žele dozvolu za izgradnju na određenoj lokaciji, da se obavežu na obezbeđenje depandansa ili nekog drugog prostora za vrtić, ako ne postoji u blizini.

Posle završetka objekta odlučiće se da li će taj prostor grad da zakupi od investitora, kupi ga ili će se naći neko treće rešenje.

Povećanje broja mesta u vrtićima neophodno je, ne samo da bi roditelji odahnuli, već i da se mešetarenje u ovoj izuzetno osetljivoj oblasti ne dopusti.

Prema podacima Sekretarijata za dečju zaštitu ove godine je u državne vrtiće upisan rekordan broj dece, čak 12.000, a broj zahteva je dupliran u odnosu na prošlu godinu. Da je bilo moguće obezbediti veći broj mesta pokazuje činjenica da su predškolske ustanove, pre raspisivanja konkursa, navele da je slobodno 6.881 mesto. Međutim, zatraženo je da se iskoriste svi raspoloživi kapaciteti, a da se pri tom ne ugrozi bezbednost boravka dece. I, iznenada se pojavilo još 3.800 mesta koja su do ove godine bila skrivena. Kako i gde?

Prvo, uz saglasnost nadležnih, predškolske ustanove su ove godine mogle da prošire kapacitete za 20 odsto, pa je obezbeđeno oko 1.400 mesta. Deo se pojavio zahvaljujući tome što u vrtićima ima kancelarija i prostora čija je adaptacija u sobe bila moguća, dok je ostatak bukvalno otrgnut iz sistema "čuvanja mesta". Poznato je, naime, da pojedine predškolske ustanove prezentuju zvaničan broj, dok su stvarne mogućnosti za smeštaj mališana ipak malo veće.

Jedan od davno uočenih problema prilikom obezbeđivanja mesta u takozvanom državnom vrtiću je i taj što među polaznicima ima i dece koju ima ko da čuva, pa i ne dolaze redovno. Tako zauzimaju mesto nekome čiji su roditelji zaposleni i dovijaju se kako znaju i umeju gde da ostave dete ili ga upisuju u privatno obdanište.

Zloupotreba ima i kod trećeg i svakog narednog deteta, koji imaju pravo na besplatan boravak u obdaništu. Tako roditelji podnose zahtev za upis u vrtić, navodeći da dete treba da krene kad napuni godinu dana, iako majke za treće dete imaju bolovanje dve godine, tako da mogu da ih čuvaju još godinu dana i tako oslobode mesto za mališane, čiji roditelji su zaposleni.

Jedan od razloga što je za upis deteta u vrtić potrebna "veza u Vladi" je i što roditelji nerado javno govore o uočenim nepravilnostima. Pojedini se nadaju da će im "veza upaliti", pa da ne kvare, a mnogi da ne naljute rukovodioce predškolske ustanove. Tako se sve svodi na abrove, bez obzira na neoborivu činjenicu da se 3.552 mališana nalazi na listi čekanja.

USKORO MESTA U ALTINI I SURČINU

NOVA mesta biće obezbeđena završetkom izgradnje obdaništa u Altini i preuređenjem zgrade stare škole u Surčinu, gde su bile smeštene neke opštinske službe. U zemunskom naselju biće mesta za oko 250 mališana, dok će u Surčinu boraviti od 150 do 200 dece.

Grad subvencioniše boravak za decu u privatnim vrtićima, koja su ostala "ispod crte" za upis u državnom obdaništu. Za oko 10.000 mališana koji pohađaju privatne predškolske ustanove grad iz budžeta plaća 80 odsto od ekonomske cene u državnom obdaništu. Nekim roditeljima, nažalost, ova subvencija nije dovoljna.