Beogradske priče: Doba koje vatra nije progutala

VATROGASCI su večni heroji svakog sistema koji je ikad bio ustoličen na ovom svetu. Jedino kada oni igraju kolo oko kuće, to nije veselje.

Ovim rečima počinjemo razgovor sa Zlatkom Detarom, koji je dobrovoljni vatrogasac punih 59 godina. Očigledno je da bismo teško mogli da izaberemo merodavnijeg sagovornika za ovu temu.

Zlatko i njegov sin Marko su sudije na vatrogasnim takmičenjima, ali ono što uvodi "Beogradske priče" u njihov dom jeste prelepa ideja da naprave Vatrogasni muzej, čuvajući predmete, odlikovanja i odežde heroja koji su sačuvali grad od bezbrojnih nasrtaja vatrene stihije.

SUDIJA

- Počeo sam kao pionir-vatrogasac 1958. godine, kada sam imao 11 godina - kaže Detar. - Već dugo sam vatrogasni sudija na uglednim vatrogasnim takmičenjima. Za to ugledno zvanje kandidati moraju da polažu za licencu svake četiri godine.

Odanost dobrovoljnom vatrogastvu je po pravilu porodična stvar i vekovima se prenosila sa kolena na koleno. Tako je i Zlatkov sin diplomirani inženjer za upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara, a brat blizanac Zvonko je takođe - vatrogasac. On je dugo bio sekretar Vatrogasnog društva u Sremskoj Kamenici. Porodična tradicija neobično je bitna i svako uspešno dobrovoljno vatrogasno društvo je bazirano na familijarnoj osnovi.

- Vatrogastvo postoji od kada smo saznali za vatru - objašnjava Detar. - U prvo vreme ljudi su je smatrali natprirodnom silom. Pojedinac je bio preslab da se protiv nje bori, pa su ljudi tražili pomoć. Smatrajući da mogu da ublaže njen gnev, a po savetu sveštenstva, počeli su vatri da prinose žrtve. Prošlo je mnogo vremena od kada je čovek upoznao vatru i načine da joj se suprotstavi.

Zlatkov sin Marko dodaje da su još u Aleksandriji, u trećem veku pre nove ere konstruisali spravu koja može da izbaci vodu pod pritiskom, a vatrogastvo se dodatno i moćno razvilo u znatnoj meri u starom Rimskom carstvu.

Raspadom tadašnje civilizacijske prestonice gasi se i organizovano suprotstavljanje vatrenoj stihiji, pa su srednjovekovni gradovi bili često izlagani velikim požarima. To je iziskivalo novo ogranizovanje vatrogasne službe.

- Ozbiljan napor za organizovanje dobrovoljnog vatrogastva nastaje u Nemačkoj 1846, u mestu Durlah, pored Karlsruea koji je pogodio težak požar, kada je nastradalo više od 60 ljudi. Od tada se vatrogasna organizacija širi u dva pravca - u velikim gradovima razvijala se profesionalno, a u manjim mestima dobrovoljno, kao društvena organizacija.

MEĐU PRVIMA

SRBIJA je u ovom pogledu bila čak i ispred drugih, pa su tako prvi pisani tragovi o zaštiti od požara mogu naći još u Dušanovom zakoniku iz 1349. godine. U njemu su dva člana posvećena suprotstavljanju opasnosti od vatre. U novije vreme takođe pratimo potrebe koje nastaju u gradovima, koji postaju sve veći.

- Prvu uredbu za gašenje požara u srpskim varošima po nalogu knjaza Miloša Obrenovića potpisao je 1834. godine ministar unutrašnjih dela Đorđe Protić - dodaje Marko Detar. - Beograd je u to vreme imao 769 kuća i 8.450 stanovnika.

Požar koji je 2. marta 1843. godine zahvatio radnju Todora Jovanovića na Terazijama primorao je popečitelja unutarnjih dela pukovnika Tomu Vučića da napravi i dostavi upravi Beograda "Projekat o poretku pri gašenju požara".

Sekire

- Prvi mobilni šmrkovi pojavili su se u našem gradu 1851. godine - dodaje Marko Detar. - Te godine izgrađena je i zgrada za vatrogasnu opremu u krugu zgrade Uprave varoši na mestu današnjeg Studentskog trga. U to vreme još nije bilo profesionalnih i dobrovoljnih požarnika, pa su požar najčešće gasili žandarmi.

Kula motrilja bila je na Kapetan-Mišinom zdanju, na kom je od 1863. dežurao požarnik.

Srpski ministar vojni bio je Francuz Ipolit Monden koji je januara 1864. godine predložio da se u Beogradu umesto pionirske inžinjerijske čete obrazuje požarna četa. Njen osnovni zadatak bio je gašenje požara i obuka u rukovanju požarnim šmrkovima. Oba njegova predloga uvršćena su u Zakon o ustrojstvu vojske koji je usvojen 1864. godine. Tako je taj dan praktično dan nastajanja stalne požarne jedinice.

Princ pokrovitelj

GUBIMO DOBROVOLjCE

- Iako nas trenutno samo entuzijazam održava, nekada je bilo znatno drugačije - objašnjava Zlatko Detar. - Više od 150 godina je najlepši i najbolji način zaštite bilo dobrovoljno vatrogastvo.

Uostalom, vatrogasce su stari Beograđani osećali kao "male bogove". A njihov dobrovoljni pristup svemu tome, samo je pojačavao osećaj humanosti i zajedništva, toliko primeren ovom podneblju.

Zato je muzej u nastajanju, sa hiljadama prikupljenih eksponata, svojevrstan vemeplov u doba koje smo sačuvali.

Od zaborava i - vatre.

Predratna tašmajdanska stanica

POČECI

BEOGRADSKA opština 1880. godine donosi odluku i ustanovljava u svom prostoru požarnu četu sa deset požarnika, na čelu sa prvim komandirom Jovom Hranisavljevićem.

Kako podseća Marko Detar, 1882, za potrebe požarne čete izgrađena je prva zgrada Požarne komande, na Studentskom trgu.

- Jednu deceniju kasnije, 1892, nastupa veoma važna godina za istoriju Beograda. Te godine uveden je varoški vodovod, koji je za požarnu službu bio prekretnica, pa od tada ona počinje postepeno da se razvija i napreduje. Te godine kralj Aleksandar Obrenović potpisuje Zakon građevinski za varoš Beograd. Tim zakonom su detaljno definisani propisi za bezbednost od požara.

Požarna četa u Beogradu tada je imala 42 radnika, dvoja konjskih kola, dva vatrogasna vozila, dva šmrka i jedne merdevine. Požarnici su tada bili isluženi vojnici, a u Požarnoj komandi vladala je vojnička disciplina. Svi su stanovali u istoj zgradi, hranu su plaćali sami, a porodice su viđali retko.

Takmičarska odlikovanja

ORDENjE I MALTEŠKI KRST

U davna vremena, u doba Krstaških ratova vođene su bitke u Svetoj zemlji, pa je tada bio formiran red hospitalaca, vitezova koji su brinuli o žrtvama tih strašnih sukoba.

- Tokom opsada su na borce sa bedema bacali zapaljivu tečnost, a potom i baklje, pa bi opekotine koje su stekli bile jezive - kaže Zlatko Detar. - Malteški vitezovi su potom prognani na Rodos, a Karlo Peti im je podario Maltu. Budući da su oni postali hospitalci, ili predani ljudi koji su vidali rane krstašima, tako je i osnova odlikovanja koja dobijaju današnji vatrogasci - Malteški krst.

PRINC TOMISLAV

PRINC Tomislav Karađorđević bio je zvanični pokrovitelj svakog vatrogasnog društva u predratnoj Jugoslaviji.

To samo pokazuje koliko je ovo dobrovoljno društvo bilo dragoceno i koliko mu je pažnje poklanjala ondašnja država.

Zlatko Detar

PROČITAJTE JOŠ: