Beogradske priče: Nekad bilo, sad se pripoveda

OSOBINA gotovo svih zrelih pripovedača je da se sa setom osvrću ka "dobrim, starim vremenima". Tako je Branislav Nušić "oplakivao" stare beogradske kafane koje su smenjivali "moderni restorani" još tridesetih godina prošlog veka.

Posle dolaze bezbrojni, besmrtni hroničari, poput Mome Kapora, koji će takođe pokazati nežan sentiment prema zdanjima koja se "izmiču" pred naletima novogradnje.

Kapor je, opet, naročito brinuo da gradske boeme i mudrace za stolovima s kariranim stolnjacima i limenim pepeljarama ne smene obični alkoholičari...

"Večernje novosti" imale su legendarnog Vlastu Popovića, izuzetnog reportera i šarmantnog ljubitelja kapljice, koji je ostao ovekovečen i po tome što je oplakivao rušenje starih kafana, čije mesto su, na njegovo zgražanje, zauzimale - banke.

Jednog mamurnog jutra prišao je šalteru gde ga je zatekla zbunjena službenica, i "rutinski" zatražio "vinjak" i malu kiselu. Na sablažnjen odgovor: "Gospodine, ovo je banka", Vlasta je lakonski odgovorio: "Sjajno, juče je bilo dve banke!"

Životni protok

PSIHOLOZI će vam reći da je ulaskom u zrelo, a potom i "zlatno" životno doba, neminovno da se sećamo onog mladalačkog i vedrijeg dela života, u kojem je bilo manje muka i bolesti a više energije i zaljubljenosti. U savremenom Beogradu se često čini osnovano prisećati se prohujalih vremena koja su, prema mišljenju mnogih, ipak bila vedrija i bezbrižnija.

Nije za utehu, ali ostaje zabeležna ona mudrost nepoznatog kafanskog pripovedača - da je život nalik rolni toalet papira: što ga manje ostaje, brže se odmotava...

* Gazela bez gužve

Ambijent u kojem su bezbrojni automobili parkirani na Trgu republike ili na Trgu Nikole Pašića, koji je u to vreme nosio naziv po Marksu i Engelsu, sada izgleda kao ogroman izazov za "uterivače" "Parking-servisa".

Posebno je čudnovat pogled na najvažniju gradsku ulicu - Knez Mihailovu, u doba pre rekonstrukcije, kada je to bila saobraćajnica kao i svaka druga.

Iz ugla današnjeg posmatrača krajnje neobično izgleda prizor sa bezbroj parkiranih automobila u toj ulici.

Tada je "univerzalno" i najčešće vozilo bila "zastava 750", popularni "fića", dok je "zastava 1.300", poznatija kao "tristać", već predstavljala neku vrstu luksuza. Na automobilskom tržištu svoje mesto su imali francuski "spaček", potonja "dijana", "reno 4", a sa ruske strane stizala je neizostavna "lada". I, dabome, nemački "folksvagen" - "buba". Poneki "mercedes" bio je privilegija visokih funkcionera Saveza komunista i dobrostojećih direktora. Doduše, gastarbajteri su u saobraćajnom smislu dodali "jak gas" i dovozili svoje četvorotočkaše kao mezimce.

* Obala bez splavova

Bez splavova

LEVA savska obala, koja je danas simbol noćnog života sa splavovima na kojima luduju stranci i domaća "elita", bila je potpuno pusta. Šetalište je do danas ostalo isto, ali tada nije bilo privezanih brodova-restorana, koji su sada jedno od turističkih obeležja Beograda.

Mostarska petlja, koja je sada simbol za gradsku saobraćajnu gužvu, mogla je da bude snimljena i tokom dana a da fotograf na njoj "uhvati" tek nekoliko autobomila, što se danas može dogoditi samo kasno noću, u doba bliže zori, kada većina sugrađana sneva duboki san.

Nešto slično je i sa večitim gužvama na Zelenom vencu, kojih ranije, ipak, nije bilo tako mnogo.

Novi Beograd je tokom proteklih decenija ipak "uživao" titulu "spavaonice" i većina njegovih stanovnika je morala da ide preko mosta, u stari deo grada, kako bi završila bitne poslove, poput neke važne kupovine ili odlaska u bioskop.

Doduše, tadašnji izgled Novog Beograda imao je više primesa humanosti, jer nove zgrade nisu bile zbijane jedna uz drugu kao što su danas. Novovremeni planeri i investitori "ugurali" su novobeogradske zgrade gde god su poželeli, ne mareći za prostor koji stanovnicima ostaje za puki život ili za "luksuznu potrebu" za - disanjem.

* Knez Mihailova

OD "VESELE VEČERI" DO "INDEKSOVACA"

TELEVIZIJSKI program bio je šezdesetih i sedamdesetih godina važan, ali ne kao danas, pa je postojao samo jedan program RTS do početka sedamdesetih, kada je uveden i drugi kanal.

Radio je bio veoma slušan, pa su se porodice nekada okupljale uz "Veselo veče", da bi kasnije takođe postojale kultne emisije poput "Vremena sporta i razonode" ili "Karavana", koje su "redovno gostovale" u svim domovima tokom porodičnih vikenda. Potom stiže "Indeksovo radio pozorište", koje je dosezalo vrh slušanosti, kao i "Tup tup" Milovana Ilića Minimaksa.

S druge strane, legendarni Đoko Vještica bio je sinonim za novinara koji uspeva da reši sve gradske komunalne probleme.

Svakog jutra Duško Radović je dočekivao sugrađane u legendarnoj emisiji "Beograde, dobro jutro".