Jedan mrtvozornik u smeni za ceo Beograd

ZA utvrđivanje smrti, ako je lice preminulo u stanu ili staračkom domu u prestonici, porodica mora da čeka najmanje četiri sata! Dešava se da prođe i duplo više vremena dok se ne dobije potvrda o smrti, bez koje je nemoguća organizacija sahrane, a da ne govorimo o tome kako telo pokojnika satima ostaje u stanu na trenutno izuzetno visokim temperaturama.

Podatak koji je za Riplijevo "verovali ili ne" - u dvomilionskom gradu, u mrtvozorničkoj službi radi po jedan lekar u smeni od 12 sati! Iako ima osam zaposlenih doktora, oni ne mogu brže da stižu do pokojnika, jer imaju samo jedan automobil. Dnevno prime oko 20 poziva građana za izdavanje smrtovnice.

U planu je nabavka još jednog vozila, tako da se "bolji dani" mogu očekivati od septembra.

- Razumemo nezadovoljstvo građana, ali nemoćni smo da rešimo problem, potrebno je da se uključi i Grad Beograd - kaže dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli, koji je nadležan za Službu sudske medicine za sve beogradske opštine. - Sa jednim vozilom, nemoguće je stizati brže. Pređemo na mesečnom nivou najmanje 6.000 kilometara. Ide se sa jednog kraja grada na drugi, koji mogu biti udaljeni i više od 50 kilometara.

Naš sagovornik objašnjava da se zimus dešavalo da merač pređenih kilometara beleži brojku od 10.000, a da su porodice čekale na dolazak lekara devet-deset sati. U normalnim okolnostima, svakog meseca premine oko 600 Beograđana, dok je tokom januara ta cifra dostizala hiljadu.

Osim što im problem zadaje nedostatak vozila, Služba sudske medicine muku muči i sa privatnim pogrebnim preduzećima. Dešava se i da oni stignu do pokojnika odmah nakon smrti.

- Dođu i predstave se kao lekari sudske medicine, desetak minuta od nečije smrti. Naši doktori zateknu vizit-kartu privatnika - navodi dr Stojanović. - To je prosto neverovatno i nemoguće bez saradnje pojedinaca iz Hitne pomoći, privatnih pogrebnika, ali i nekih zaposlenih iz sudske medicine. Prošle godine sam smenio šefa mrtvozorničke službe i jednog lekara, jer se pokazalo da rade u dogovoru sa privatnicima. Porodica prvo zove Hitnu pomoć, oni obaveštavaju sudsku medicinu, pa nije teško povezati stvari i shvatiti kako sve funkcioniše. Iako znamo da se to dešava, nažalost, ne možemo ništa da preduzmemo bez konkretnih dokaza.

Doktor Stojanović kaže da lekari sudske medicine nemaju ni uniformu, poput jakni i obuće, a ni adekvatnu medicinsku opremu, ako im slučajno zatreba na terenu. Osim što moraju da "ratuju" sa privatnicima, dešava se da imaju problema i sa porodicom pokojnika.

- Ovo je veoma odgovoran i stresan posao, a rodbina zna da bude vrlo neprijatna - objašnjava dr Stojanović. - U nekim slučajevima, u uznapredovalim fazama ozbiljnih bolesti, nema spora o uzroku smrti. Ali dešava se da postoje sumnje na ubistvo ili samoubistvo, gde se zahteva izuzetna stručnost lekara. Takve greške se vrlo skupo plaćaju, jer porodice pokreću sudske sporove.

Ako se, na daj bože, pokvari i taj jedan automobil koji ima Služba sudske medicine Beograda, u pomoć priskače Opština Palilula, koja daje svoje vozilo. Dobra vest je da kadrovski služba podmlađena, pa su nedavno primljena dva lekara u stalni radni odnos.

MORA DA PROĐE NAJMANjE DVA SATA

OD momenta smrti do izdavanja potvrde lekara sudske medicine mora da prođe najmanje dva sata.

- Mnogi građani ne znaju da mora da prođe minimum dva sata, ali kada im objasnimo, to prihvate - kaže dr Stojanović. - Za utvrđivanje smrti, bolje je da lekar sudske medicine dođe što kasnije, jer se tada na telu pokojnika pojavljuju karakteristični znaci za mrtvo lice.

Doktor Stojanović nam je ispričao za slučaj bake u poznim godinama i sa brojnim dijagnozama, koja je pala niz stepenice. Nedugo posle pada ona je preminula. Lekar je konstatovao prirodnu smrt, ali porodici to nije odgovaralo jer nisu mogli da naplate osiguranje koliko su planirali.