Beogradske priče: Velika kolekcija malih automobila

REČ "hobi" najlakše je protumačiti kombinacijom pojmova "ljubav", "zadovoljstvo", "strpljenje", "slobodno vreme" i - opet ljubav. Tako se osećamo posle druženja sa Dragutinom Milovanovićem, čovekom koji nas je dočekao u crvenoj majici "ferarija". Kako bi moglo da bude drugačije, kad modele skoro svih tipova koje je ova kultna fabrika izbacila na tržište, Milovanović ima u svom regalu.

Pored njih vidimo umanjene tipove celokupnog programa kragujevačke "Zastave", od svih tipova "fiće" pa nadalje. Domaćin nas uvodi u magiju ljubavi prema automobilima.

- Imam oko 300 modela, od kojih je više od 180 "ferarijevih" - kaže Milovanović. - Oni su urađeni u takozvanoj skali 1/18, što znači da je model 18 puta manji od originala. Postoje i oni koji su 43 puta umanjeni, ali ja sam se opredelio za ove, koji imaju znatno više precizno urađenih detalja.

Sa mnogo pažnje naš sagovornik stavlja rukavice u kojima nam pokazuje svoje modele. Pored se nalazi četkica kojom čisti svoje ljubimce od prašine. Mnogo vremena i ljubavi je utkano u ovu kolekciju.

- Ove modele skupljam od 1989. godine. Nemam bukvalno sve što je fabrika uradila, ali, recimo, imam sve formule jedan, sve modele "testarose" od 1984. do 1994...

Domaćin nam pokazuje model automobila koji je urađen u samo jednom primerku, po specijalnoj porudžbini, imao je oznaku "ferari 512 S", i napravljen je 1969. godine.

Istovremeno, Milovanović zna svaku priču o svakom pojedinačnom modelu. Dakle, nije ovo hobi skupljača maketa, već su one samo prilika da nam pokaže svoje ogromno znanje i priču o svakom automobilu i modelu ponaosob. Jedni imaju "bokser", a drugi "V-8" motor, jednima je mašina napred, drugima, opet, pozadi.

- Kolekcionari se veoma raduju kvalitetu izrade ovakvih modela - pokazuje nam Milovanović model iz 1961. godine. - Bio je to "ferari 250 GT", vidite da je svaki točak urađen od brušenog aluminijuma, ima minijaturne, originalne žičane felne, kožna sedišta, drveni volan kao na originalu.

Poštovanje prema automobilima naš sagovornik stiče kao dete, kada u Ulici Maksima Gorkog stanuje u komšiluku sa dečakom čiji rođaci iz Belgije često šalju poklone, a to su bili minijaturni automobili. Tako i Milovanović posle osnovne upisuje Saobraćajno tehničku školu, i do penzije se bavi automobilima i kamionima.

- U to vreme, 1967. godine postojale su kultne trke "abartovanih" "Fića" na Ušću. Ovaj epitet značio je da su motori bili posebno pojačani i doterani za trke.

Pred nama je nekoliko modela upravo tog, kultnog vozila koje je obeležilo decenije života u ondašnjoj Jugoslaviji. "Nacionalna klasa" bila je simbol tadašnje države.

- Tada smo drugačije živeli i svako je mogao da se "podvuče" ispod haube i otkloni sve lakše kvarove - seća se Milovanović.- Komšije bi se skupile vikendom, i makar je zamena svećica, štelovanje zazora platina ili čišćenje karburatora bio posao koji komšije obave tokom slobodih dana, uz druženje.

"UKRAO" POLA SOBE

SUPRUGA našeg domaćina Anica dobronamerno gleda na Dragutina, dok nam sa ponosom pokazuje svoju kolekciju. Istina, treba mu dosta prostora.

- Jeste, ukrao nam je pola sobe, ali je očigledno da on sve to veoma voli. Možda se samo ponekad malo naljutimo kada kupi neki skuplji model, ali šta je tu je...

Kćeri Maja i Ivana su, takođe, dobronamerne prema očevoj strasti. Uostalom, Ivana je već imala nekoliko samostalnih izložbi kolaža, i njeni radovi su veoma dobro primljeni u inostranstvu. Tako da je prirodno da očevu kolekcionarsku sklonost prepoznaje kroz svoju - umetničku.