Beogradske priče: Lažna terapija irskog doktora

BEOGRAD je početkom 20. veka brujao zbog gostovanja čuvenog irskog doktora Džeralda Makora, koji je trebalo javno da prezentuje čudotvorni "pulsokon" - aparat za terapiju vibracijom.

Kustos Muzeja Srpskog lekarskog društva Jelena Jovanović Simić predstavila nam je priču koja počinje dolaskom doktora Makore u Beograd, jula 1912. godine.

- Vibraciona terapija, koja i danas ima svoje pristalice, posebno je bila popularna na prelazu 19. u 20. vek - kaže Jovanović Simićeva. - Smatralo se da je delotvorna kod reumatičnih i pojedinih neuroloških oboljenja i primenjivana je u lekarskim ordinacijama i zavodima za fizikalno lečenje. Jedan od njenih propagatora bio je Irac Džerald Makora, koji je patentirao nekoliko vibracionih aparata i, predstavljajući se lažno kao lekar, prodavao ih širom Evrope, Amerike i Australije.

Bez diplome

MAKORA je odmah po dolasku u našu prestonicu bio pozvan u Upravu grada da podnese na uvid svoju doktorsku diplomu, što je bio zahtev koji mu je sigurno bio prvi put postavljen. Kako objašnjava naša sagovornica, on je izjavio da je medicinu završio u SAD, ali da kod sebe nema diplomu.

- Na to mu je saopšteno da će na predavanju, koje je bilo zakazano za naredni dan, u Hotelu "Kasina", moći da pokaže svoj aparat "pulsokon", ali da demonstracije na dobrovoljcima iz publike ne sme vršiti, već da će ih izvoditi drugi lekar - objašnjava Jelena Jovanović Simić. - Taj lekar trebalo je da bude Solomon Alkalaj, ugledni ginekolog i član Upravnog odbora Srpskog lekarskog društva, koji je već bio angažovan da pregleda bolesnike i prepisuje "pulsikon".

Odlukom Glavnog sanitetskog saveta i rešenjem ministra unutrašnjih dela bilo je, naime, određeno da se "pulsikon" može kupovati samo prema preskripciji lekara.

- Na predavalju u "Kasini" okupio se silan svet - dodaje naša sagovornica. - Pored radoznale publike, bilo je tu i mnogo invalida jer je Makora u svojim reklamama tvrdio da "diže uzete i čini da gluvi ponovo čuju". Doktor Alkalaj se nije pojavio, a kada je, mimo datog obećanja, Makora pokušao da demonstrira aparat nad dobrovoljcima, glavni gradski lekar dr Đoka Nikolić pokušao je to da spreči.

Stvorio se neopisiv metež, jer se publika podelila. Jedan deo je podražavao dr Magoru, a drugi, opet, dr Nikolića. Sve se ipak završilo gromoglasnim "Ua!", upućenim na račun irskog "lekara".

Sutrašnje novine su objavljivale likujuće tekstove, pa je tako objavljeno i kako "pronalazač doktor umalo nije dobio batine".

Uprkos mnogim uvreženim mišljenjima onog vremena, nadrilekar je, kako je pisala štampa, "dobio uverenje da u Beogradu ne počinje Orijent".

Robija za doktora

TOBOŽNjI lekar je već sutradan otputovao iz Beograda. Priča ipak tu nema svoj kraj, budući da su naši istraživači došli do podatka kako se već narednog meseca u Nišu pojavio neki njegov tobožnji opunomoćenik.

- "Niški glasnik" predupredio je mogući negativan razvoj događaja - zaključuje Jelena Jovanović Simić. - Ovaj list je upozorio lokalnu javnost da je u pitanju prevara lažnog doktora čiji aparat nije delotvoran.

U vihoru Prvog balkanskog rata, koji je ubrzo započeo, afera je pala u zaborav.

- Ambiciozni Makora je u to vreme bio osuđen u Parizu, zbog lažnog predstavljanja i nadrilekarstva. Vešto se izbavio zatvora položivši ogromnu kauciju, a potom je otišao u Irsku, u rodni Skiberin.

Tamo "se setio" da ipak nije lekar, pa je osnovao i finansirao gradski orkestar i prvi bioskop. Stare beleške govore da se i dalje bavio patentiranjem vibracionih aparata, ali s njima nije imao uspeha kao sa "pulsokonom".

IZLOŽBA I POSTAVKA

IZLOŽBA posvećena ovom pokušaju prevare postavljena je u Muzeju nauke i tehnike, u odeljenju Muzej srpskog lekarskog društva, i trajaće još nekoliko meseci.

- U ovom odeljenju prošle godine uređen je prostor za tematske izložbe - kaže Jelena Jovanović Simić. - Tu se, inače, nalazi stalna izložba "Medicina u Srbiji kroz vekove".