Gradiće novu fontanu uz Đinđićev spomenik

ROĐENjEM, slučajno je postao Beograđanin. Osmišljavao je trgove i pjacete u osam svetskih metropola, ali tek u 77. godini čuveni austrijsko--italijanski arhitekta Boris Podreka, prihvatio se zadatka da ukrasi velike javne prostore u srpskoj prestonici. Tri trga u srcu grada dobiće novu fizionomiju.

Od februara prošle godine, zajedno sa timom gradskog arhitekte Milutina Folića, ovaj univerzitetski profesor kreira konture Studentskog trga, Topličinog i Kosančićevog venca, u okviru projekta proširenja pešačke zone u centru grada.

Pre dva milenijuma, centar Singidunuma, odnosno forum, nalazio se na prostoru današnjeg Studentskog trga. Prostor gde je danas trolejbuska okretnica, biće veliki korzo. Čeoni deo trga krasiće spomenik pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, koji će biti otkriven 12. marta iduće godine, na petnaestogodišnjicu njegovog ubistva.

- Studentski trg ogroman je prostor, ali njegov oblik ima anomaliju, zbog nesrazmerne proporcije - priča Podreka. - Zbog toga će imati četiri segmenta. Tekstura trga biće organska, koristićemo kamen, svetao i taman. U saradnji sa Etnografskim muzejom, prostor ispred obogatićemo postavkom kojoj neće smetati vremenski uslovi.

Prema Podrekinim rečima, zahtevan zadatak biće i da se pokriju ventilacione rupe, jer će ispod trga biti javna garaža. Zakamufliraće se stepenište koje vodi u garažu i liftovi.

- Osmislićemo i jedan amfiteatar sa tribinama, gde će studenti imati svoj prostor. Tu će moći da se druže, protestuju, sviraju, sve što žele - objašnjava Podreka.

PROMENE Budući izgled Studentskog trga

Iskustvo koje je sticao radeći u osam evropskih država iskoristiće da osmisli komunikaciju u saobraćaju. Neće biti motornih vozila. Jedino što će moći da se koristi su bicikli.

A trg ovakvog formata ne bi bio trg, da nema fontane.

- Vodoskok će imati tri tone. Ali, ova fontana neće biti megalomanska. Neće biti šira od 90 centimetara. Zimi one ne rade, pa ljudi u njih bacaju opuške, limenke, novine. Ove uske fontane lako se prekriju drvenim materijalom. Pretvaraju se u klupe za sedenje - otkriva detalje Podreka.

Kruna trga biće spomenik Đinđiću. On će se nalaziti na uglu Vase Čarapića, Studentskog trga i Akademskog platoa.

- U Beču, moj tim stručnjaka radio je mikrovizuru prostora od Kalemegdana do Trga republike. Želja nam je da se monument stavi kao na vagi, da se vidi sa obe lokacije, a ujedno da se, kao u ogledalu, gleda sa spomenikom Njegošu, koji je na Akademskom platou. Spomenik je na mestu gde nam diktira percepcija prostora, odnosno vidik - zaključuje naš sagovornik.

Podsetimo, Boris Podreka je u Beogradu uradio projekat rekonstrukcije i dogradnje Muzeja nauke i tehnike u Skenderbegovoj ulici. A pre pet godina osmislio je hotel "Falkenštajner". Pored tri beogradska trga, prošle godine gradski čelnici su najavili mogućnost da on bude angažovan i oko uređenja Njegoševe ulice.

PROMENE Budući izgled Studentskog trga

KARIJERA

BORIS Podreka jedini je stvaralac koji je uspeo da u tri nacionalne akademije nauka bude član. Prvo je 1988. godine postao inostrani član SANU, devedesetih godina postao je član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. A zatim je ušao je i u Slovenačku akademiju.

Kao univerzitetski profesor, predavao je u Beču, Parizu, Ljubljani i Mariboru. Kao arhitekta osmišljavao je prostore u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Sloveniji...

OD BEOGRADA PREKO TRSTA DO BEČA

PODREKIN otac Milovan je bio najmlađi major Kraljevine Jugoslavije. Govorio je sedam jezika, a bio je ađutant kralja Aleksandra. U Beogradu se oženio studentkinjom iz Mostara Zorom koja je bila student.

Boris se rodio u Beogradu pred Drugi svetski rat. Otac mu je kao oficir otišao u zarobljeništvo, a on je sa majkom prešao u Trst. Posle rata preselili su se u Beč, gde je postao univerzitetski profesor.