Beogradske priče: Zemaljska kriza nebeskih tonova

POSTOJE značajna ali skrivena, dostojanstvena ali nepoznata mesta u Beogradu, koja ocrtavaju svu njegovu umetničku suštinu. Veći od ogromnog, umetničkog kapitala ovog grada samo je naš nemar prema njemu.

Ovako počinjemo razgovor sa Marinom Stefanović, novinarom istraživačem i posvećenikom istoriji muzike u našem gradu. Dok sedimo u centru Beograda, kuda god da se okrene, ona ima potrebu da usmeri pogled ka nekoj važnoj istorijskoj priči.

- U Domu sindikata postoje ogromne orgulje koje decenijama nisu u funkciji - podseća Stefanovićeva. - Poznati muzički restauratori, otac i sin Mario i Kristijan Bjelanović, bore se da orgulje budu dovedene u red. Oni su donedavno radili kao klavirštimeri Fakulteta muzičkih umetnosti.

Poslednji od njihovih napora bili su da ustanovimo Muzej starih instrumenata, od kojih Bjelanovići poseduju već desetak restauriranih klavira i čembala.

Svetski legat

- Legat Josipa Slavenskog jedan je od stotinu uvrštenih u svetske kataloge koji obuhvataju najznačajnije muzeje i zbirke instrumenata - dodaje Stefanovićeva. - Pored toga, donedavno je tu bilo sedište Muzičkog informativnog centra, koji je za naše savremene kompozitore bio od ogromnog značaja. Preko tog centra imali su kontakt s međunarodnom muzičkom scenom, a samim tim i razmenu nota sa svetom. Jedna od aktivnosti ove institucije bila je i izdavanje kompakt diskova s našom umetničkom muzikom.

Duga tradicija naših muzičkih škola takođe je ugrožena. Naša sagovornica podseća da je Muzička škola "Stanković" "na udaru" starog hotela i nove građevine koja narasta pored nje.

- Već godinama odoleva pritiscima za izmeštanje iz Ulice kneza Miloša. Da ne govorimo o podeli zgrade u Dečanskoj ulici, u kojoj su istovremeno i Muzička škola "Mokranjac" i deo odseka ove škole. Mnoga "skrivena" umetnička mesta su pod velikim pritiskom ili se dovodi u pitanje njihov opstanak.

Muzička akademija

Današnja Muzička akademija nalazi se u zdanju koje je ova ugledna institucija odavno nadrasla. Nekada je u toj zgradi, davnih decenija pre današnjeg dana, bila predratna konjušnica. Tu se nekada nalazio manjež, vežbalište za konje po kojem ovaj deo grada nosi ime. U današnje vreme muzičari moraju da trpe čak i krov koji prokišnjava.

- Nekoliko klasa Akademije deli velike prostorije za probe - objašnjava Stefanovićeva. - U svojoj svečanoj sali pokušavaju da ugoste najveća svetska imena, pa su nedavno, tokom gostovanje velikog pijaniste Jevgenija Kisina studenti morali da sede na podu. Oni još iščekuju novu zgradu čija gradnja je još devedesetih godina započeta, a danas su svi zaboravili na tu ideju, niti neko pominje opustele zidove i temelje neuspešno započetog zdanja.

Zato je jedan od gradskih fenomena život umetničke muzike u prestonici. Stefanović podvlači nestvaran entuzijazam brojnih muzičkih pedagoga, izvođača i kompozitora. Sa čvrstom verom u bolja vremena ovi umetnici stvaraju novu, "nebesku" muziku i čuvaju sećanja na onu koja već postoji.

Nažalost, posle okončanja studija akademski obrazovani muzičari u ogromnom broju napuštaju zemlju i usavršavaju se u inostranstvu u nemogućnosti da se zaposle u svojoj sredini.

Večiti "Kolarac"

OGROMNU podršku Muzička akademija je dobijala od Zadužbine Ilije Kolarca. Postojalo je pravilo da, kada "Kolarac" dobije novi klavir, prethodni odlazi put Akademije.

- Nažalost, sada je nabavka novog klavira za "Kolarac" potpuno neizvesna. A saradnja ove dve institucije je od ogromne važnosti, Fakultet sa svojim orkestrima često nastupa na ovom mestu. Dvorana Kolarčevog narodnog univerziteta je mesto gde su nastupale brojne srednje škole i sama Akademija.

Stefanović čuva stare spise i podseća na testament samog Ilije Milosavljevića Kolarca, kada je ustanovljena ova institucija. Zadužbinar je umro oktobra 1878. godine. Toliko je bio potresen smrću svoje žene Sinđelije, sa kojom je živeo 26 godina, da je prijatelj Ignjat Vajfert zabeležio kako se osamio, "nije se hvatao nikakvog posla", i govorio: "Moje bi i prođe. Ja sam s njom u grob sahranio i sve radove svoje." Ali zato je učinio divan gest prema svom narodu.

Marina Stefanović Foto: Velja Savatić

"Ostavljam amanet učenim patriotima Srbima, koji će odbornicima birati (Kolarac je mislio na članove Odbora njegove zadužbine), da sačuvaju kroz sva vremena... kako će narod srpski najviše koristi imati! Od sveg svoga znatnoga imanja osnivam Zadužbinu od dva fonda: Fonda za književnost i Fonda za Srpski universitet."

Današnjica izgleda sasvim drugačije. Umetnička muzika je na udaru više nego ikada, a novinari koji se bave kulturom su u posebno delikatnoj situaciji. Kako kaže naša sagovornica, "svaki novinar koji se bavi kulturom ima i poseban, gerilski zadatak da 'progura' one koji se bave pravom umetnošću. Možda smo poslednji svetionici nekih događaja koje, ako ne zabeležimo, neće ostati pokoljenjima iza nas".

Danas jurimo različite projekte koji bi trebalo iz Evrope da finansiraju naš duhovni opstanak. Stefanovićeva kaže da nije suština samo u tome da se obratimo Evropi za nekakvu pomoć, već da joj predstavimo naše kulturno nasleđe.

- Treba da budemo hrabri i ponosni na ono što imamo, a ne da li ćemo biti "odobreni" od nekog - zaključuje Stefanovićeva. n

BISERKA CVEJIĆ

POSEBNA ličnost i pedagog u našoj umetničkoj muzici svakako je Biserka Cvejić. Kako objašnjava Marina Stefanović, sjajno je kada na Meco kanalu, specijalizovan samo za klasičnu muziku, u Metropoliten operi vidimo nastup Željka Vučića.

- Upravo on je učenik Biserke Cvejić i jedan od velikana ove umetnosti na njenom najvećem pijedestalu.

STRPLjENjE

MODERAN način života neumoljivo uskraćuje vreme za slušanje klasične muzike. Kako objašnjava naša sagovornica, "niko ne može da sabije Petu Malerovu simfoniju u zvuk kojim se oglašava mobilni telefon".

- Prava muzika traži strpljenje, a mnogi ga više nemaju.

MUZIČKA OMLADINA

SEDIŠTE Muzičke omladine na Terazijama je u vrlo lošem stanju i ova institucija deli prostor za Udruženjem filmskih umetnika.

- Oni su dali ogroman doprinos domaćoj kulturi sedamdesetih i osamdesetih godina, generacije mladih ljudi odlazile su na koncerte i u pozorišta zahvaljujući njihovom trudu.