Beogradske priče: Prvi tramvaj za Zemun

BIO je 5. novembar 1935. godine kada je prvi tramvaj spojio Zemun i Beograd. Ovaj događaj privukao je nemalu pažnju i izazvao oduševljenje na obe savske obale, pa su hiljade ljudi klicale ovom simbolu nesumnjivog napretka.

Kako su opisivali ovaj događaj novinari lista "Vreme", u tom trenutku, "Beograd ima dosta razvijen tramvajski saobraćaj. Trinaest pruga čine tramvajsku mrežu. Ali Beograd se i dalje širi i juče je otvorena i četrnaesta pruga - za Zemun".

"Tesne veze"

"POTREBA za uspostavljanjem boljih saobraćajnih veza sa Zemunom ukazivala se odavno, upravo od oslobođenja", kažu ondašnji novinari, misleći na oslobođenje u Prvom svetskom ratu. "Od tog trenutka Zemun je postao najtešnje vezan za Beograd. Međutim, ostvarenje toga plana iziskivalo je ogromne materijalne žrtve, koje mlada država tada nije mogla da podnese. I zato je moralo proći 17 godina, dok se taj plan nije izveo, do poslednje tačke."

Posle atentata u Marselju u kojem je ubijen Aleksandar Karađorđević, prvi drumski most u Beogradu poneo je njegovo ime. Ta građevina postojala je od 1934. do 1941. godine, a srušila ju je naša vojska tokom prvih dana Drugog svetskog rata. Na temeljima te građevine danas stoji Brankov most.

Taj most omogućio je, kako beleže ondašnji izveštači, dobru automobilsku i autobusku vezu. Od tada postoji i tramvajska veza, "ako ne najbrža, a onda najpovoljnija".

"Do Zemuna se stiže daleko brže nego lađom, i, što je glavno, polazi se direktno iz centra Beograda i ide u centar Zemuna, tako da lađe, naročito zimi, uopšte i ne dolaze u obzir kao konkurentno saobraćajno sredstvo za putnički saobraćaj."

* Šine pored Sajmišta

Važna je bila i cena, a po tome je tramvajski prevoz bio najisplativiji. Karta u odeljenju prve klase koštala je 2,5, a u drugoj klasi svega dva dinara. "Pruga, čija izgradnja je koštala 12 miliona dinara, solidno je napravljena."

Svečanom otvaranju nove tramvajske linije, koja je nosila oznaku "14" prisustvovali su predsednik Opštine Beograda Vlada Ilić, a među uglednim gostima novinari su imenovali Kostu Kumanudija, Jeremiju Protića i Boru Đurića.

Na prvoj, svečanoj vožnji putnike su čekala tri tramvaja okićena cvećem. Stigao je i izaslanik kralja i vožnja je mogla da počne. Krenuli su iz Prizrenske ulice, odmah ispred Hotela "Moskva".

Gužva pred "Centralom"

GRAĐANSTVO je pozdravljalo putnike mašući maramicama, šeširima, a mnogo ljudi je sačekalo ovu atrakciju na mostu.

"Mnogo ranije nego što će prvi tramvaji stići u Zemun, ispred zgrade pošte okupila se velika masa sveta. Iako je bio radni dan, Zemunci su hteli da prisustvuju ovom događaju, koji je neobično važan. Najzad su dobili komunikacionu vezu sa centrom Beograda, koja čini ovaj mali grad tek sad sastavnim delom prestonice. Saobraćaj lađom ili autobusom pokazao se kao nepraktičan. Lađe saobraćaju sporo, a autobusi su uvek skupi i prepuni. To su razlozi koji su kočili naseljavanje Zemuna Beograđanima. Sada je i taj razlog otpao: Zemun je vezan Beogradom tramvajem koji sa krajnjih stanica polazi svako četvrt časa. To će doprineti naseljavanju Zemuna, jer su tamo stanovi mnogo jeftiniji nego u Beogradu."

Novinari "Vremena" opisuju i svečarsku atmosferu, ističu da je ispred pošte i Hotela "Central" sve bilo ispunjeno razdraganim svetom, baš kao i svi prozori okolnih zgrada.

* Prvi prelazak

Predsenik Opštine (a Beograd je tada činila samo jedna opština) Vlada Ilić podsetio je da je baš tog dana oslobođen Zemun. "Tada je prvi odred herojske vojske jugoslovenskog Pijemonta ušao u ovaj lepi grad, grad pun jugoslovenskih tradicija, da objavi svojoj braći nacionalnu slobodu. Toga časa ostvaren je san svih Beograđana i Zemunaca".

- Mi smo se gledali sa padina Bežanijske kose i Kalemegdana, i mi i vi žudo čekasmo čas slobode i ujedinjenja Jugoslovena i čas kada će se Beograd i Zemun zagrliti - govorio je Ilić oduševljenim sugrađanima. - Ispunio se neumitni zakon pravde i pala je granica koja je razdvajala Zemun od Beograda.

SEĆANjE NA HEROJE
KAKO je otvaranje tramvajske linije istovremeno bilo i obeležavanje dana oslobođenja Zemuna u Prvom svetskom ratu, tako su sve novine listom citirale starog Savu Pušića, jednog od najstarijih Zemunaca i svojevrsnog hroničara starih priča ovog grada.

On je podsetio na neke heroje posle prvih bitaka početkom rata, kada je naša vojska umarširala prvi put u Zemun, a ljudi je oduševljeno dočekali. Pušić je pominjao trgovca Simonovića, po rođenju Jevrejina oženjenog Sremicom i velikog patriotu. Baš ispred "Centrala" je ženi rekao da iznese kazane i kuva kafu za sve koji su tu.

Kao i mnogi drugi, Simonović nije preživeo povratak Austrougara i okupatori su ga, u znak odmazde, mučili do smrti.

Ovaj dan, 1935, bio je i datum sećanja na Simonovića i druge patriote.

PRETEČA "SEDAMNAESTICE"

BAŠ tokom slavlja koje je priređeno u bifeu zemunskog Oficirskog doma, stigla su i neka delikatna pitanja predsedniku Opštine Vladi Iliću.

Tada su mu se obratili zemunski odbornici koji su preneli pitanja meštana iz naselja Aleksandrovo, u blizini Konjičke škole. Oni su zatražili da se uvede linija gradskog prevoza koja bi i njima mogla da donese olakšanje sa varoškim transportom.

- Izvršićemo probe i videćemo da li je to izvodljivo - odgovorio je Ilić radoznalom novinaru. - Svakako potreba postoji, i ako se ukaže mogućnost taj saobraćaj će da se uspostavi. Probe ćemo u najskorije vreme izvršiti.

Nije zgoreg da pomenemo da je Vlada Ilić ušao u gradsku istoriju kao jedan od najvrednijih i najuspešnijih gradonačelnika.