Beogradske priče: Kad je Kalemegdan bio mali

ODLASKOM Turaka iz Beogradske tvrđave, 1867. godine, otvorio se veliki prostor između civilnog dela grada, i onog, u kojem su do tada boravili vojnici Otomanske imperije.

Nove, srpske gradske vlasti imale su težak zadatak da osmisle taj prostor, i odagnaju izgled pustopoljine koji je do tada dominirao platoom ispred Tvrđave. Razlog je bio strateški logičan, naročito iz optike dotadašnjih otomanskih vlasti - pred utvrđenjem nije smelo da bude drveća niti šume, kako im se neka vojska, hajduci, ili neko njima sličan ne bi kradom približili.

Različiti hroničari beleže to vreme, a možda najlepše piše Milan Jovanović Stojimirović u knjizi "Siluete starog Beograda", koji podseća da je posle smrti kneza Mihaila državu vodilo namesništvo, koje su činila tri člana. Baš njima je zapalo u zadatak da preurede prostor ispred utvrđenja iz kojeg su prethodno otišli Turci.

- Čim je turski garnizon napustio Beograd, jedan od namesnika, Jovan Belimarković, rešio je da to pusto polje pošumi - beleži Jovanović Stojimirović. - Drugi namesnik Blaznavac na to mu je rekao: "Radi kako hoćeš, ali u budžetu za to nema sredstava".

Belimarković je uz pomoć vojske odlučio da poravna teren, iz Topčidera je doneo sadnice i zaista učinio da današnji park bude jedan od najlepših u Beogradu.

Za to vreme bilo je bitno i to da se park delio na Veliki i Mali Kalemegdan.

Prvo lutkarsko pozorište uz predstavu "Kuku Todore" pobuđivalo je radost varoških mališana, pa je tako Mali Kalemegdan bio namenjen malim Beograđanima, što je presudno uticalo na njegov naziv.