Migrante hitno u kampove!

NAJMANjE 1.000 izbeglica sa Bliskog istoka trenutno živi na ulicama i po parkovima prestonice, procenjuju nadležni. Iscrpljeni, uplašeni i bolesni borave na otvorenom prostoru i u nehumanim uslovima. I državne institucije i nevladine organizacije saglasne su da je te ljude neophodno što pre uključiti u azilni sitem, kako se incidenti od pre nekoliko dana, kada je jedan migrant ubijen, ne bi ponavljali.

Uprkos pojedinačnim incidentima sa izbeglicama, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kaže da bezbednost nije ugrožena.

- Nemamo veći broj krivičnih dela, znatan broj migranata se ponaša civilizovano - rekao je Stefanović. - Na lokacijama na kojima je veći broj azilanata dežura dovoljno službenika policije. Oni vode računa da ni u jednom trenutku ne naruše njihova ljudska prava, ali da istovremeno građani koji žive u okolini ne strahuju za svoju bezbednost.

U Komesarijatu za izbeglice tvrde da migranti ne bi smeli da lutaju ulicama i da ih je potrebno uključiti u azilnu proceduru, ali da ne mogu svi biti smešteni u prihvatni centar u Beogradu.

- Nije dobro da budu van kampova, jer tako ostaju van sistema i kontrole - kaže Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice. - Raspolažemo sa 15 centara širom zemlje i u svakom trenutku bilo ko od njih može da izrazi takozvanu azilnu nameru i da bude smešten u neki od njih. Naše ekipe dežuraju i na javnim površinama i upućuju ih u proceduru.

Da je situacija na terenu sve teža i da se očekuje još problema, smatraju u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Njihovo iskustvo govori da su oni koji pokušavaju da se domognu zapadne Evrope u veoma teškom psihičkom i fizičkom stanju, rastrojeni, bolesni, smrznuti i gladni, a da nemaju adekvatnu zaštitu.

- Nadležni republički organi tvrde da žele da ih uvedu u sistem, a migranti se svakodnevno suočavaju sa odbijanjem da ih ubace u azilnu proceduru - kaže Radoš Đurović, direktor ove organizacije. - Na koji način misle da uvedu te ljude u sistem, ako se ne povećavaju smeštajni kapaciteti, ako se ne razumeju njihove potrebe, ako se robuje birokratiji, bez sagledavanje realne slike. Suočavamo se sa neznanjem institucija da upravljaju migrantima i zato smo u situaciji da na ulicama grada imamo nervozne, uplašene, razdražljive ljude, koji borave u krajnje nehumanim uslovima.

U prilog svojoj tezi da oni koji bi trebalo da brinu o izbeglicama ne rade to na najbolji nači, Đurović navodi primer trudnice iz Avganistana koja je, zbog nedostatka prostora u prihvatnom centru u Krnjači, poslata u Sjenicu, a budući da ni tamo nije bilo slobodnog mesta, upućena je da po hladnom vremenu ide u Preševo, udaljeno skoro 200 kilometara.