Volja jača i viša i od krova Evrope

VOLIM sport, mnogo mi je pomogao u životu. Dok se pripremam ili kad treniram, zaboravim na sve brige. Bitno je samo da sam zdrava, a kada ste zdravi onda ste i srećni. Ovako za "Novosti" priča Beograđanka Danijela Jovanović (47), aktivista Sportskog saveza za osobe sa invaliditetom.

Rođena je bez šaka i stopala, što je nije sprečilo da ostvari mnogobrojne sportske uspehe. Aktivno se bavila plivanjem, popela se na najviše vrhove Evrope i Južne Amerike, imala je normu za paraolimpijske igre u biciklizmu, a ove jeseni osvojila je srebrnu medalju na evropskom prvenstvu u tekvondu.

Pripreme za osvajanje Elbrusa, najvišeg vrha Evrope, trajale su od 2006. do 2008. godine. Danijela se popela na 5.642 metra, a već sledeće godine bila je na 200 metara od osvajanja Akonkagve, najviše tačke Južne Amerike, ali kako kaže bila je veoma umorna i nije mogla da ode do samog vrha na 6.962 metra.

- Osvojiti najviši vrh Evrope za mene je bio neverovatan osećaj, kao iz bajke - priča Danijela. - U prvom trenutku nisam verovala da se to zaista desilo, u tom trenutku na minus 50 nije mi bilo hladno. Na Akonkagvi sam bila jako blizu, ali jednostavno nisam mogla na silu do gore da idem, a i vreme je bilo jako loše.

Posle velikih uspeha u alpinizmu, Danijela je 2010. godine počela da se bavi biciklizmom od tada je učestvovala na evropskim kupovima i skupljala bodove za paraolimpijske igre. Normu je uspela da izbori, ali joj, kako kaže, zbog godina ne dozvoljavaju da brani boje Srbije.

- Drug me je nagovorio da se bavim biciklizmom - priča Danijela. - Navikla sam se na brzince i iskreno sumnjam da bi sada umela da vozim moju omiljenu "poniku". Imam pet ili šest trka godišnje, od toga samo jednu u Srbiji što mi ne odgovara jer sva putovanja mnogo koštaju.

Pre 12 godina, Danije je uz pomoć Asocijacije za promovisanje inkluzije dobila na korišćenje socijalni opštinski stan. Ona besplatno koristi ovaj smeštaj, ali je potrebno da plaća račune pa je počela da radi u restoranu "Sinagoga" kao pomoćnik u kuhinji. Kako kaže, imala je obezbeđenu pomoćnicu jer nije znala da kuva, ali sada kada je naučila ona joj nije potrebna.

- Veliko hvala Asocijaciji za promovisanje inkluzije na pomoći - kaže naša sagovornica. -Najveći je problem što nemamo stalnu podršku države, a ona nam je preko potrebna.

ŽELI DA UPOZNA NOVAKA

DANIJELA i pored mnogobrojnih osvojenih medalja ima još jednu neostvarenu želju - da upozna Novaka Đokovića:

- On je naša najsvetlija tačka, iako sam čula da smo bili na istim mestima nikada se nismo sreli. On je boravio na Adi Ciganliji a ja baš taj dan nisam došla, a inače sam išla svakog dana u tom periodu.

ŠAMPION

ZAJEDNO sa Sportskim savezom za osobe sa invaliditetom Danijela pomaže svim njihovim korisnicima na sportskom terenu i van njega. Kako sama kaže, morala je da se povuče sa takmičenja jer je sve osvajala, pa sada pomaže u promociji i deli medalje. Ipak i dalje je redovna na svim treninzima i takmičenjima.