Beogradske priče: Odsjaj prošlosti sa starog ordenja

ČOVEK mora da zavoli istoriju ili makar da je poštuje kada postane svestan kakvu sudibnu su mu proživeli preci. Takav je stav profesora Medicinskog fakulteta dr Branka Brmbolića, kojem su svi prethodnici već generacijama bili školovani ljudi, najčešće lekari, članovi šire rodbine su mu bez izuzetka bili učesnici u ratovima tokom 20. veka, uglavnom su bili višestruko ranjavani i svi su preživeli ratne sukobe.

Možda je prvi koji je simbolično predstavljao niz ovakvih generacija bio deda po majci Dragoljub Janković Guca, prekaljeni solunac.

Od Beča do Soluna

- Deda je završio medicinu u Beču, a kada je izbio Prvi svetski rat dobio je pismo od oca, koji je inače bio paroh u Nišu. Tamo je pisalo: "Nisam te ja slao da lečiš po svetu, nego se vraćaj kući".

Deda Guca je potom pregurao muke Velikog rata, prošao Albaniju i ukrcao se na poslednji brod koji je vozio ka Krfu. Lađa je torpedovana i samo su Dragoljub i još trojica preživeli. Iako je odrastao pored reke, posle te avanture više nikada nije zagazio u vodu dublju od one do kolena. Potom je usledio povratak na Solunski front.

- Za nevericu je da ga je tamo čak dva puta udario grom! Pa kada je čak i to preživeo, na povratku kući je naleteo na dvoje siročadi, brata i sestru od dve i tri godine, uprtio ih je na leđa i doneo u svoj dom. A tamo su ga zatekla dva groba njegovih sinova. Na svu muku, on i baka su izrodili još troje dece i podigli svo petoro.

Majčin deda, a pradeda našeg pripovedača Gavrilo Pavlović vodio je Feliksa Kanica kroz Đerdapsku klisuru kad je ovaj pravio najupečatljiviji putopis o Srbiji u 19. veku.

- Prababu Petru su jednom oteli hajduci, tražeći od dede veliki otkup. Deda ih je "glatko" odbio, a posle nekog vremena su odmetnici shvatili i zašto, jer su je, na kraju, sami vratili, ne tražeći ni groša!

Pored ovako burnog porekla, dr Brmbolić otkriva šta ga je vuklo ka istoriji. Bio je dečak kada ga je otac vodio na Đeram pijacu i tamo je video kako neki ljudi razbijaju čekićem emajl sa ordenja kako bi prodavali srebro kao lomljeno.

- Bio sam zgrožen. To je bio Orden Svetog Save. Od tada sakupljam staro ordenje i bavim se čitanjem i "dočitavanjem" istorije. U istoriji sve piše i svaki odgovor već stoji tamo. Ona se odvija u krugovima, sve se ponavlja, i ako čovek ne ume da gleda suštinu, ne može ni da je vidi. Stvorenje bez sećanja nema ni budućnosti.

Evo, u mojoj ordinaciji se odigrala jedna ljubavna priča vredna filma. Došla je starica sa jakim ruskim akcentom koja je imala rupicu u kičmenom kanalu iz kojeg je nešto curilo. Reče kako je u ratu bila u Aušvicu, tamo je dopala ruku Mengeleu, i bila je izložena strašnim eksperimentima kada je dobila tešku fistulu na kičmi. Baš u tom logoru, najgorem mestu na svetu, upoznala je Srbina na kojem su takođe eksperimentisali kada je ostao bez oba testisa. Zamislite ljubav to dvoje ljudi, koji su preživeli takve muke, posle se vratili u Srbiju i usvojili nekoliko dece! A ona je do smrti nosila tragove torture iz logora.

Otac našeg sagovornika, Jure, bio je oficir. Grunula je na Sremskom frontu granata ispod njega, on je tada zadobio samo ranu na nozi, a čovek udaljen pet metara od njega je raznesen. Na kraju, posle svih ratničkih muka, otac je iz rata izašao sa 12 rana.

Ozbiljna prevencija

VRAĆAMO se medicini, a profesor nas podseća da je još 1886. godine u doba kralja Milana postojala potvrda o "kalamljenju".

- To je preteča vakcinisanja, jer su prenosili virus kravljih boginja na stanovništvo i tako stvarali imunitet prema velikim boginjama. Država je još tada ozbiljno shvatala prevenciju.

Poredeći tadašnje i današnje vreme, dr Brmbolić kaže da su lekari mnogo više slušali svoje pacijente, a sada gledaju "samo u laboratorijske analize".

- Bez obzira na to kojom granom medicine se bavi lekar, mora bar malo da bude psihijatar. Takvi su bili stari doktori. Njihovo pravilo bilo je: "Obavezno lečiti, ponekad izlečiti, ali uvek utešiti!" A "medicinski merkantilizam" je odvajkada postojao. Ostala je zabeležena poruka starog Sumera koji je pre nekoliko hiljada godina podučavao mladog lekara rečima: "Uvek kada te familija pita o zdravlju pacijenta, kaži da se radi o vrlo teškoj bolesti". Na pitanje zašto, mladić je dobio odgovor: "Ako preživi, ti ćeš biti veoma veliki lekar, a ako umre, bar si im rekao istinu!"

Iz tačke mudrosti iskusnog čoveka kojem su mnogi pacijenti ozdravili, a drugima nije mogao da pomogne, naš sagovornik kaže kako mnogo loših ljudi upisuje medicinu, samo zato što ona daje moć. A to je, kaže profesor Brmbolić, veoma opasno zanimanje jer nekog može da povredi i, čak, ubije.

- Nekada je u Nemačkoj postojao posebno koristan običaj da budući lekar prvo završi dve godine studija filozofije. I to je bilo dobro. Lekar i bog treba da budu u veoma dobrim odnosima, sve dok lekar ne pomisli da je bog.

U ordinaciji našeg sagovornika su bili mnogi teško oboleli ljudi, on je gastroenterohepatolog, jedan od vodećih stručnjaka za sve vrste oboljenja jetre, hepatitisa, HIV...

- Moramo da znamo da je opšte obrazovanje neobično važno. Nekada je postojalo zdravstveno vaspitanje u školama, a danas ga više nema. Taj predmet su predavali lekari koji su bili plaćeni za to. Zato nam se pojavljuju opet bolesti poput HIV i hepatitisa, a gonoreja i sifilis su ponovo u porastu. To je posledica čistog neznanja i to ne bi smelo da nam se događa. Za to nam ne treba novac, nego organizacija i mudrost. Treba uvesti deci zdrastveno vaspitanje od osnovne škole.

Kakve ljude su nasledili naši današnji lekari? To je pitanje na koje naš sagovornik opet nalazi uporište u istoriji.

- Svaka majka zna šta je "Pavlovićeva mast", a osmislio je legendarni lekar Živorad Pavlović pre sedam decenija. Dobronamerni čovek je ušao u gradska predanja po dobroti, bio je osnivač istitucija za zbrinjavanje mališana, a postojalo je pravilo da svakog četvrtka studente i Rome leči besplatno. Na kraju je i sam oboleo i završio u bolničkoj postelji. Nedeljama pred smrt, ispod njegovog prozora, smenjivali su se ciganski orkestri pevajući mu u znak zahvalnosti. Pa kakav bi čovek poželeo lepši smrtni čas, ako mu je već suđen?

Ove godine Infektivna klinika u Beogradu obeležiće 90 godina postojanja, a njen nastanak je tipično srpski. Kako priča naš sagovornik, 1921. godine u Beograd je stigla francuska delegacija da položi vence na grobove svojih vojnika iz Velikog rata. Oboleli su od tifusa, i primio ih je u bolnicu potonji osnivač ove klinike dr Kosta Todorović.

- Kralj Aleksandar je došao u posetu, a gosti mu leže na slamaricama, krov prokišnjava, protrči tu i poneki pacov... Besan, naredi Nikoli Pašiću rešenje pitanja Infektivne klinike. Posle vanrednog zasedanja Skupštine, odlučeno je da država da plac, a narod će da plati podizanje ove institucije. S tim da, kako je rečeno, "zanavek lečenje ovde bude besplatno."

Projekat su nam poklonili Francuzi, klinika je za to doba bila perfektna, sa dobro postavljenim ulazima za lekare, pacijente, odličnim provetravanjem...

Jedini problem su stepenice u centralnom objektu. Plan je bio da ne vode odmah uzbrdo, nego da prvo bude napravljen jedan zaokret, ali nije tako urađeno, pa i danas na tom mestu ne može da se otvori prozor.

- Naši majstori su gledali nacrt i rešili da je bolje da urade onako kako su oni to naumili - uz osmeh priča profesor Brmbolić. - Iza njih je ostalo legendarno srpsko tumačenje: "Ma, šta zna Francuz"...

GENETSKI KOD

MAJKA našeg sagovornika, profesorka Ana Janković Brmbolić, takođe je bila profesor na Medicinskom fakultetu, a ujak dr Branislav Janković je stručnjak po kojem danas institut za imunologiju na Torlaku nosi ime. On je bio i jedan od osnivača neuroimunologije i naš najcitiraniji autor.

Njihov otac Dragoljub bio je internista i hirurg u Požarevcu, gde je takođe bio i osnivač, vlasnik i finansijer dečjeg lista "Braničevka". Imao je brata Danila, veterinara, koji je završio studije u Parizu, ali je stekao jaku fobiju od mikroba, pa je pre jela obavezno polivao escajg alkoholom, ne bi li ga tako dezinfikovao. Ne lezi vraže, upravo je on umro od trbušnog tifusa.

- Moj brat od ujaka Miloš Janković je prvi pedijatar koji je u Srbiji presadio koštanu srž kod deteta obolelog od leukemije.