Beogradske priče: Široko srce za slabunjavu decu

MEĐU najstarijim i najuglednijim stručnim medicinskom časopisima na svetu je i britanski "Lanset", koji je 1907. godine objavio bogato ilustrovanu priču o beogradskoj brizi o deci u Košutnjaku. U tekstu stoji nemalo iznenađenje što Beograđani veoma stručno vode računa o zdravlju svojih mališana.

- Ovde u Londonu je tek pre nekoliko nedelja učinjen prvi pokušaj da stotinu dece dobiju svoje lekcije, obroke i drugo na čistom vazduhu - pisao je "Lanset" početkom veka. - A u jednoj maloj prestonici jedne neznatne zemlje Srbije, na raspolaganju su ovakve potpuno uređene škole, ne kao eksperiment, već kao vrlo dobro organizovane institucije...

Izložbu posvećenu Letnjikovcu za slabunjavu decu priredilo je Zavičajno odeljenje Biblioteke grada, a savetnik u ovoj instituciji i autor Ljubica Ćorović za "Beogradske priče" izdvaja neke posebno interesantne detalje.

Narodno zdravlje

- DRUŠTVO za očuvanje narodnog zdravlja osnovano je u Ćupriji, 19. maja 1902. godine - objašnjava Ćorović. - Pored neumornog prosvetiteljskog rada, stručnjaci su držali predavanja širom Srbije, a štampali su i publikacije sa najraznovrsnijim higijenskim i zdravstvenim temama. Najzad, ovo društvo osniva Letnjikovac u Košutnjaku 1904. godine, u nameri da osnaži zdravlje beogradskih mališana.

Jedan od osnivača dr Radivoje Vukadinović bio je fizikus beogradskog okruga, odnosno lekar zadužen za gradsko zdravlje. Na jednom medicinskom kongresu u Berlinu 1899. godine, prihvatio je ideje nemačkih lekara, dr Lenhofa i dr Behera, koji su siromašnoj deci pružili priliku da radi oporavka borave na svežem vazduhu.

Kako bi izbegli troškove puta i smeštaja oni su predložili da deca leti spavaju kod kuće, a da dan provode u blizini varoši. U okolini Berlina oni nalaze mesta sa čistim šumskim vazduhom i podižu jednostavne paviljone gde se mališani mogu skloniti u slučaju kiše.

- Ova plemenita ideja zaživela je i u Kraljevini Srbiji početkom 20. veka, kada je 1903. godine uklonjena visoka hrastova ograda oko Košutnjaka, koji je do tada, kao dvorski kompleks, bio zatvoren - objašnjava Ćorović. - Srećnu okolnost predstavljala je i već ustaljena redovna tramvajska pruga Terazije-Topčider, puštena u rad na Đurđevdan 1894. godine.

Zbog nepovoljnih zdravstvenih prilika u Beogradu, Glavni odbor Društva za zaštitu narodnog zdravlja, novembra 1903. pokreće pitanje podizanja Letnjikovca za slabunjavu decu u Košutnjaku kraj Beograda, u kome će ovakvi mališani boraviti tokom dana na čistom vazduhu pod nadzorom lekara i vaspitačica.

Na istoj sednici, kralj Petar Prvi Karađorđević daje izjavu da Društvu poklanja zemljište za podizanje Letnjikovca, kao i potporu u iznosu od 3.000 dinara godišnje. Beogradska opština dodatno daruje 4.000 dinara, što omogućava otvaranje ovog objekta već sledeće, 1904. godine.

Odziv Beograđana

PODACI iz onog doba, koje je prikupila Ćorović, kažu da je "redovna godišnja materijalna pomoć kralja Petra Prvog Karađorđevića i Beogradske opštine, za početak bila dovoljna da se podigne letnji paviljon za smeštaj dece pri rđavom vremenu i za vreme obroka".

- Docnije je sazidana i naročita zgrada za kujnu i magacine, a treće godine je nazidana i lepa kućica od tvrdog materijala sa četiri odaje za kancelarije i lekarske preglede.

Zapisi iz onog vremena govore kako je "ova korisna ustanova naišla je na lep odziv kod Beograđana".

- Letnjikovac je svake godine otvaran od početka juna do kraja avgusta i svake godine je sve veći broj dece koristilo mogućnost boravka na čistom vazduhu. Pod stalnim nadzorom, posebno određenih nastavnica, deca su boravila po ceo dan u šumi, uz dečje igre i laku gimnastiku. Hrana im se izdavala pet puta na dan. O zdravlju i telesnom napredovanju dečjem vodio je računa naročiti lekar.

Samo dve godine kasnije, po uzoru na projekat započet u Beogradu, osnivaju se ovakvi letnjikovci i u Kragujevcu i Šapcu.

- Najzaslužniji za ovakav odnos prema deci bio je dr Radivoje Vukadinović - zaključuje Ljubica Ćorović. - Njegov rad je bio promovisan i veoma zapažen na Balkanskoj izložbi u Londonu.

RAT I OBNOVA

BALKANSKI i Prvi svetski rat na izvesno vreme obustavljaju rad ove važne zdravstvevne institucije za gradske mališane, ali se već s proleća 1919. u paviljone na Košutnjaku useljava Darinka Grujić.

Ona brine o ratnim mališanima koji su tu izdržavani o trošku Američke humanitarne misije.

Delimično, zgrade je za svoje potrebe koristila i vojska, koja se iseljava do proleća 1920. Letnjikovac intenzivno koristi i Englesko-srpska Dečja bolnica (staranjem dr Katarine Makfel), Mesna zaštita dece i mladeži, kao i društvo Dom i škola, koja je imalo zadatak da slabunjavoj omladini Druge beogradske gimnazije i beogradske Realke omogući bavljenje u šumi i na moru za vreme školskog raspusta.

Podmladak Crvenog krsta 1932. godine preuzima Letnjikovac za beogradsku decu.