Beogradske priče: Vilzonov trg ispred Železničke stanice
01. 10. 2016. u 11:33
Deo na dnu Nemanjine ulice pre rata nosio ime po američkom predsedniku. Današnji Savski trg bio je pre rata među najlepšim mestima u Beogradu

PLATO ispred zdanja Železničke stanice, koji danas zovemo Savski trg, nekada je nosio ime po američkom predsedniku Vudrou Vilsonu. On je bio, pored ostalog, prijatelj Mihajla Pupina i čovek koji je umnogome uticao na boljitak ondašnje države po okončanju Prvog svetskog rata.
Mnogo toga se na ovom prostoru promenilo, pa je tako i ime Amerikanca iščilelo, baš kao i zdanje Pošte broj 2, koja je nekada krasila ovaj gradski ambijent, a posle je postala socrealistički simbol.
Prvu verziju pošte koja je odredila ogroman arhitektonski napredak Beograda uradio je Momir Korunović, stručnjak kojeg danas smatraju rodonačelnikom srpsko-vizantijskog stila i nenadmašni arhitekta, da bi posle savezničkog bombardovanja fasade ovog zdanja postradale, a oštećenja su bila dramatična.
Posle Drugog svetskog rata poštu je obnovio arhitekta Pavle Krat, ali ovog puta u tadašnjem trendu socrealizma, koji i danas ovu zgradu čini bezličnom i sterilnom, pogotovo uz saznanje kako je raskošno izgledala u prvobitnoj verziji.
Na prostoru ovog trga krajem 19. i prvom polovinom 20. veka odigralo se mnogo važnih političkih događaja, jer su visoki gosti iz inostranstva dolazili u grad i bili ispraćeni iz njega upravo sa ovdašnjih koloseka.

Tek kasnije diplomate su u zvanične posete odlazile avionima, dok su pre toga zvaničnici na put kretali vozom ili brodom. Izgradnja stanice okončana je 1884. godine, baš kao i železnička pruga koja je Beograd povezala sa Nišom. Na ovo mesto je 1892. godine jedini put u posetu Srbiji stigao i Nikola Tesla, koji je u našem gradu proveo dan i po.
Plato ispred Železničke stanice istovremeno je i početak Nemanjine ulice, i važna saobraćajna žila kucavica koja je spaja sa Slavijom. Nemanjina je stecište važnih državnih zdanja, a danas je teško zamislivo da je niz nju nekada tekao vodotok kojim su se obimne vode sa Slavije slivale naniže, ka Bari Veneciji.
U ono vreme nije bilo neobično da trg nazovu "Vilzonov", ali i "Viljsonov", kako je ostalo zabeleženo na jednoj od starih razglednica štampanih u Beogadu između dva rata.
