Beogradske priče: Vilzonov trg ispred Železničke stanice

PLATO ispred zdanja Železničke stanice, koji danas zovemo Savski trg, nekada je nosio ime po američkom predsedniku Vudrou Vilsonu. On je bio, pored ostalog, prijatelj Mihajla Pupina i čovek koji je umnogome uticao na boljitak ondašnje države po okončanju Prvog svetskog rata.

Mnogo toga se na ovom prostoru promenilo, pa je tako i ime Amerikanca iščilelo, baš kao i zdanje Pošte broj 2, koja je nekada krasila ovaj gradski ambijent, a posle je postala socrealistički simbol.

Prvu verziju pošte koja je odredila ogroman arhitektonski napredak Beograda uradio je Momir Korunović, stručnjak kojeg danas smatraju rodonačelnikom srpsko-vizantijskog stila i nenadmašni arhitekta, da bi posle savezničkog bombardovanja fasade ovog zdanja postradale, a oštećenja su bila dramatična.

Posle Drugog svetskog rata poštu je obnovio arhitekta Pavle Krat, ali ovog puta u tadašnjem trendu socrealizma, koji i danas ovu zgradu čini bezličnom i sterilnom, pogotovo uz saznanje kako je raskošno izgledala u prvobitnoj verziji.

Na prostoru ovog trga krajem 19. i prvom polovinom 20. veka odigralo se mnogo važnih političkih događaja, jer su visoki gosti iz inostranstva dolazili u grad i bili ispraćeni iz njega upravo sa ovdašnjih koloseka.

Tek kasnije diplomate su u zvanične posete odlazile avionima, dok su pre toga zvaničnici na put kretali vozom ili brodom. Izgradnja stanice okončana je 1884. godine, baš kao i železnička pruga koja je Beograd povezala sa Nišom. Na ovo mesto je 1892. godine jedini put u posetu Srbiji stigao i Nikola Tesla, koji je u našem gradu proveo dan i po.

Plato ispred Železničke stanice istovremeno je i početak Nemanjine ulice, i važna saobraćajna žila kucavica koja je spaja sa Slavijom. Nemanjina je stecište važnih državnih zdanja, a danas je teško zamislivo da je niz nju nekada tekao vodotok kojim su se obimne vode sa Slavije slivale naniže, ka Bari Veneciji.

U ono vreme nije bilo neobično da trg nazovu "Vilzonov", ali i "Viljsonov", kako je ostalo zabeleženo na jednoj od starih razglednica štampanih u Beogadu između dva rata.