Beogradske priče: Simbolična vrata grada

NA jednom mestu u gradu ispisana je celokupna istorijska vertikala vaskolikog beogradskog postojanja. Ona dopire čak i do vremenskih distanci do kojih istorija ne doseže, jer su na Tašmajdanu ostali otisci iz pradavnih vremena, kada se postepeno povlačilo Panonsko more, a njegovi talasi su zapljuskivali stene na koje se sada oslanjaju tribine Tašmajdanskog stadiona.

To je bilo vreme pre oko 14 miliona godina, kada se more povlačilo, a lagano je izvirao Beogradski greben, na čijem vrhu je danas Knez Mihailova ulica, a doseže do spomenika "Pobednik" na Kalemegdanu.

Vanvremenski "potpisi"

SVAKI važan period u višemilenijumskoj istoriji ovog grada ostavio je neki trag na ovom prostoru, ma kako da Tašmajdan nije bio u centralnom delu grada. Podsećamo, Beograd je bio omanja varoš i završavao se kod današnjeg Narodnog pozorišta i Stambol kapije koja se nalazila ispred, na današnjem početku Vasine ulice.

Bez obzira na relativnu udaljenost od varoši, na Tašmajdanu se svio još rimski kamenolom, u davno vreme kada je stvaran Singidunum. Krajem 1. veka nove ere, na današnjem Kalemegdanu napravljen je rimski kastrum, vojni logor, oko kojeg je, s vremenom, počeo da niče njegov civilni deo.

Veliki deo tog Singidunuma izgrađen je od kamena koji je vađen iz kamenoloma s Tašmajdana.

Potom se ovaj rudnik kamena širi, a Turci mu i nadevaju ime koje traje do današnjih dana, jer je "taš" kamen, a "majdan" rudnik, da bi potom i Karađorđe u blizini imao svoj štab tokom borbi za prevlast u Beogradu tokom Prvog srpskog ustanka.

U međuvremenu je ovaj rudnik postao i važno mesto za vađenje šalitre, koja je bila neophodan sastojak za izradu baruta. Na vrhu Tašmajdana, duž današnjeg Bulevara kralja Aleksandra, bila je smeštena takozvana Fišekdžijska čaršija, i tu su bile nanizane radnje u kojima je prodavan barut. Kako su ga pakovali u papirnate fišeke, tako je i cela ulica ponela takvo ime.

Nije to bio jedini deo priče u vezi sa ovom oblašću, jer su se potom, u Prvom svetskom ratu, unutar utrobe Tašmajdana skrivali naši preci, prvenstveno žene, deca i nejač, za vreme besomučnog austrougarskog bombardovanja.

Potom je došao i Drugi svetski rat, pa je opet Tašmajdan dobio svoje mesto u okupatorskim vizijama, ovog puta kao raskošan podzemni prostor koji su Nemci iskoristili za izradu podzemnog skloništa. Tu su ih već sačekale velike podzemne odaje u koje su uneli sisteme za ventilaciju, razvukli su telefonske linije, a u jednoj pećini su izgradili i armiranobetonske lukove kao posebnu zaštitu. To je bila centralna, komandna soba. Tako je, tokom okupacije, postojao prostor u kojem su Nemci mogli da sklone nekoliko stotina vojnika i određenu opremu bez potrebe da izlaze napolje.

Tokom posleratnog perioda pećine su bile zatvorene i javnost je počela polako da gubi saznanje o njihovom postojanju. Na tom mestu je neko vreme čak i Jugoslovenska kinoteka držala svoje materijale, da bi kasnije Javno preduzeće "Skloništa" preuzelo staranje o njima.

Ondašnja vojska bila je zainteresovana za svaki podzemni prostor, jer je u doba Hladnog rata Jugoslavija bila neka vrsta "tampon zone" između dva vojnopolitička bloka, pa su i pećine koje su Nemci već adaptirali smatrane rezervnim vojnim objektom, ali danas bi takva uloga bila potpuno neprimerena.

Ostala im je dragocena turistička uloga, jer malo koji grad u Evropi ima ovakav prostor koji ga veže za ono doba istorije čovečanstva kada mnoge evropske metropole nisu bile rođene.

Okupljanje i sećanje

Nedavno su republičke vlasti prenele upravljanje nad tašmajdanskim pećinama u gradsku nadležnost, a od maja Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" preuzelo je ovaj raskošni, podzemni prostor.

- Već od druge polovine septembra, kada budu organizovani "Dani evropske kulturne baštine", JP "Beogradska tvrđava" organizovaće predavanja u okviru kojih želi da skrene pažnju javnosti na ove dragocene objekte - kaže rukovodilac Službe za programsku delatnost ovog preduzeća Olivera Vučković. - Tada će biti otvoren samo jedan deo ovog podzemnog kompleksa u kojem će se zainteresovanima obratiti predavači koji će govoriti o geološkoj prošlosti ove oblasti, ali i o strukturi i današnjem rasporedu pećina, kao i o nekadašnjem Starom groblju, koje je prethodilo današnjem, Novom, i koje se prostiralo upravo na prostoru današnjeg Tašmajdanskog parka.

SUSRET U SEPTEMBRU

STRUČNjACI JP "Beogradska tvrđava" organizovali su niz predavanja koja će biti održana u subotu, 24. septembra, od 16. do 20 u centralnoj pećini na Tašmajdanu.

Smenjivaće se stručnjaci za različite oblasti koje se odnose na ovu gradsku oblast, pa će tako profesor dr Ljubinko Rundić govoriti o geološkom nasleđu, odnosno tašmajdanskom miocenskom sprudu. Ovo predavanje organizovano je u saradnji s Prirodnjačkim muzejom.

Zatim će arheolog Rade Milić govoriti o pećinama u funkciji skloništa i bunkera u Drugom svetskom ratu, a dr Olivera Obrenović iz JKP "Pogrebne usluge" održaće predavanje "Staro tašmajdansko groblje - jedno sećanje na stari Beograd".

Autori knjige "Beograd ispod Beograda" ispričaće svoja iskustva tokom istraživanja ispod prestonog grada.