U sistemu i policija i Hitna pomoć

ZA bolju koordinaciju saobraćaja recept stiže iz Teherana. U Beogradu već postoji "veliki brat" koji nadgleda saobraćaj, međutim, gradonačelnik Siniša Mali veruje da će sve funkcionisati još bolje kada uz iskustva koja smo preuzeli iz Moskve budemo primenili i model iz iranske prestonice. Nadgradnja podrazumeva jedinstveni centar za upravljanje saobraćajem iz kog će se koordinisati upravljanje javnim prevozom, vozilima policije, Hitne pomoći i vatrogasnih jedinica.

Da bi se lakše regulisao saobraćaj u prestonici, danas se koristi sistem za daljinsko upravljanje i nadgledanje raskrsnica, koji omogućava pristup svim uređajima u sistemu. Centar za upravljanje saobraćajem otvoren je 2008. godine, a smešten je u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta. On omogućava neprekidno snimanje saobraćaja, protok vozila, brzinu i kategorije automobila. Podaci dobijeni na taj način koriste se za pravljenje programa za upravljanje saobraćajem, kao i za uređenje rada semafora.

Međutim, uvek ima prostora za unapređenje sistema, u ovom slučaju, kako je objasnio gradonačelnik, reč je o integrisanom sistemu, koji omogućava efikasniji i znatno bolji saobraćaj u gradu sa više miliona stanovnika. U tom smeru ide i projekat na kojem trenutno rade u gradu, a koji bi u januaru omogućio povezivanje više od 100 najvećih raskrsnica optičkim kablovima.

- Pre pet meseci uvedeni su praćenje i kontrolisanje 150 raskrsnica koje su u sistemu MUP, dok Direkcija za javni prevoz nadgleda oko 50 raskrsnica - kaže Uglješa Mitrović, direktor Direkcije. - Posle sastanka sa gradonačelnikom znaćemo pojedinosti o daljem unapređenju sistema za nadzor saobraćaja.

Beograd ima više od 600 semaforizovanih raskrsnica, a na petini signalizacija radi u zavisnosti od trenutnih uslova na terenu. Na bezmalo 500 raskrsnica saobraćaj regulišu stari semafori sa fiksnim signalnim planovima, ali i njihova modernizacija predstoji. Cilj Sekretarijata za saobraćaj je uvođenje detektorskih sistema na svim individualnim raskrsnicama, njihovo povezivanje sa centrima za upravljanje saobraćajem kako bi se adekvatno reagovalo bez izlaska na teren.

Uglješa Mitrović

Drugi cilj je uključivanje glavnih gradskih saobraćajnica u adaptibilni sistem rada koji se koriguje na 15 minuta. Na raskrsnicama koje su dobile detektore eliminisano je bespotrebno čekanje.

KONTROLORI NE RADE NIŠTA NEZAKONITO!

DIREKTOR Direkcije za javni prevoz Uglješa Mitrović kaže da neće odustati od primene usvojenih izmena Odluke o javnom linijskom prevozu, po kojima će kontrolori ubuduće uručivati elektronske prekršajne naloge putnicima bez karte.

- Ništa protivzakonito kontrolori neće raditi, niti smo mi nešto protivustano predvideli tim izmenama - objašnjava Mitrović. - Sve je isto kao i ranije, samo smo preskočili korak da se prekršajni nalog šalje na kućnu adresu. Dakle, skratili smo put u dostavljanju prekršajnog naloga. Nigde ne piše da putnici moraju da daju svoje podatke kontrolorima na uvid. Sve je na bazi dobrovoljnosti. U slučaju da neko neće da da svoju ličnu kartu, kontrolor poziva komunalnu policiju koja uzima podatke.

Mitrović dodaje da se izmene ne primenjuju dok ne budu objavljene u "Službenom glasniku".

BOLjI NADZOR JAVNOG SAOBRAćAJA

USPOSTAVLjANjE Sistema za praćenje i upravljanje vozilima najviše je doprinelo nadzoru javnog gradskog prevoza, jer do njegovog uvođenja nije postojao kompletan uvid u rad vozila i stanje u saobraćaju duž trase kojom se vozila kreću.

Za kontrolu rada i praćenje vozila bili su zaduženi otpravnici na okretnicama. Informaciju o poremećajima u funkcionisanju dobijali su tek po dolasku vozila na okretnicu ili u kontaktu sa dispečerskim centrom. Uvođenjem Operativno-kontrolnog centra poboljšan je nadzor čitavog javnog prevoza u gradu - praćenje vozila na svim linijama, od trenutka izlaska do povratka u garažu, kontrola planiranog reda vožnje, poštovanja trase, brzina kretanja vozila, realno ostvaren transportni rad, na osnovu kog se vrši plaćenje prevoznika.