Beogradske priče: Kako smo iskoračili ka nebu

VAZDUHOPLOVSTVO bivše Jugoslavije bilo je među prestižnijima u Evropi i svetu, a preduzeće "Aeroput" spadalo je u najuglednije na Starom kontinentu. Nasledio ga je potonji JAT, a danas je to "Er Srbija", koja čuva tradiciju prve avio-kompanije sa ovog podneblja.

Na centralnom delu današnjeg Novog Beograda nekada je stajao Stari aerodrom, a među vazduhoplovcima i sada, uz ogromno poštovanje i pijetet, odzvanjaju imena velikana kao što su Tadija Sondermajer i Milutin Milanković. Dva velikana zaslužila su i spomenike, ali prvo da se vratimo na njihovu ulogu u ovoj priči...

Peti na svetu

DELO Milutina Milankovića neprikosnoveno je u svetu nauke i mnogi ga i danas smatraju izuzetnim "nebeskim geometrom" i naučnikom najviše klase koji je zadužio čovečanstvo. Ipak, veo zaborava donekle je prekrio njegovu ogromnu ulogu u domaćoj avijaciji. On je projektovao prve aerodrome, dok je Tadija Sondermajer, koji je već bio ovenčan slavom heroja iz Prvog svetskog rata, bio osnivač prvog preduzeća.

- Ove godine navršilo se 89 godina od osnivanja Društva za vazdušni saobraćaj "Aeroput" - rekao nam je Velibor Vukašinović, iskusni pilot i jedan od inicijatora ovog projekta. - U godinama pred Prvi svetski rat, u pionirsko doba avijacije, avion se kao novo dostignuće brzo razvio u novo saobraćajno sredstvo. To je primoralo nekoliko najsavremenijih država Evrope da kretanje aviona preko njihovih teritorija i državnih granica regulišu posebnim uredbama, koje su označile začetak nacionalnog i međunarodnog vazduhoplovnog prava.

Kraljevina Srbija je, među državama zaštitnicama vazduhoplovnih normi, 18. februara 1913. godine, kao peta na svetu, donela Uredbu o saobraćajnim spravama koje se kreću po vazduhu.

- Nakon što je posle Prvog svetskog rata usvojena Konvencija za međunarodni vazdušni saobraćaj u vreme mira, Programom reorganizacije vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS, 1920. godine osnovano je pri Ministarstvu vojske i mornarice Odeljenje za vazduhoplovstvo. Bilo je podeljeno u tri odseka, a treći među njima bio je zadužen za poslove civilnog vazduhoplovstva.

Tada su osmišljena dva projekta od suštinske važnosti za vazduhoplovnu bajku koja, evo, traje i ulazi u 90. godinu postojanja. Prvi je Beogradski aerodrom u ataru Bežanije, a drugi je Društvo za vazdušni transport "Aeroput".

Od momenta kada je Odeljenje za vazduhoplovstvo Ministarstva vojske i mornarice završilo otkup 180 jutara bežanijske zemlje 1923. godine, prošlo je još tri godine u složenim radovima nasipanja i prilagođavanja nestabilnog terena nameni, da bi početkom 1926. godine projektovanje hangara i aerodromskih i pomoćnih objekata bilo povereno našem velikom stvaraocu i naučniku Milutinu Milankoviću.

- Tako su već 1927. godine na nekada močvarnom zemljištu iznikli veliko prestoničko Javno vazduhoplovno pristanište i vojna vazduhoplovna baza. Glavni arhitekta vazduhoplovstva Kraljevine SHS Milutin Milanković izgradio je u nastavku i infrastrukturu aerodroma u Kraljevu, Zagrebu, Skoplju, Mostaru, Rijeci i mnogim drugim gradovima i tako utirao put aero-putevima novonastale države.

Drugi projekat osmišljen u odseku za civilno vazduhoplovstvo bio je uspostavljanje domaćeg i međunarodnog vazdušnog saobraćaja u državi koja je tek počela da izgrađuje putnu i železničku infrastrukturu - Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Konkurencija

DOBRI rezutati koje je postizala grupacija "Franko-Rumen", kasnije Međunarodno društvo za vazdušni saobraćaj SIDNA na prostoru naše zemlje, zahvaljujući povoljnom geografskom položaju, kao i provokativni pokušaji nekih nemačkih kompanija da dobiju koncesiju za pokretanje linija u unutrašnjem saobraćaju, izazvali su revolt jugoslovenske javnosti i ubrzali nastojanja naših vazduhoplovnih institucija za osnivanje domaćeg avio-prevoznika.

Trgovački sud u Beogradu zvanično je proglasio Društvo za vazdušni saobraćaj "Aeroput". Prvi direktor bio je Tadija Sondermajer, i on je obavio prvi zvanični let s kapetanom Striževskim na relaciji Beograd - Zagreb, 15. februara 1928. godine. Sve ostalo je, kaže Vukašinović - istorija.

- Učesnici u toj "igri" bili su mnogi znani i anonimni ljudi koji su svojim pregalaštvom, znanjem i tragičnim sudbinama obeležili ovo što se danas dešava - naglašava Vukašinović. - Beogradski aerodrom u to vreme značajno povećava broj putnika iz godine u godinu. Zato je godina koja je pred nama višestruko obavezujuća.

Naredne godine treba dostojanstveno obeležiti jubilej - 90 godina postojanja Aerodroma "Beograd", odnosno "Nikola Tesla" i "Aeroputa" i njegovih sledbenika.

- Namera nam je da svi koji vole i poštuju vazduhoplovstvo nađu način da se udruže pa da jednoj velikoj ulici u Beogradu dodelimo naziv Bulevar Aeroputa - zaključuje Vukašinović. - Želimo i da podignemo spomenike Milutinu Milankoviću i Tadiji Sondermajeru, jer su oni svojim delom to zaslužili. Naša misija je da učinimo sve da na taj deo naše istorije ne padne veo zaborava. Mi koji smo proveli značajno životno doba u vazduhoplovstvu sve ovo znamo, ali moramo to da učinimo zbog naših potomaka. Da bi znali kuda idu, moramo im reći odakle dolaze.

IDEJA

INICIJATORI ove ideje su Udruženje vazduhoplovne industrije Srbije (UVIS) i Udruženje "Milutin Milanković". Naš sagovornik Velibor Vukašinović je saobraćajni pilot i poslednji direktor "Jat ervejza", inače predsednik UVIS.

Ideja obuhvata i izradu zajedničke monografije, obeležavanje ulice i postavljanje spomenika. Kako kaže Vukašinović, to je simbol 90 neverovatnih godina.