Dotiraju imućne, siromašni čekaju

MANjE liste čekanja i rasterićivanje državnih vrtića, razlozi su zbog kojih je Skupština grada od prošle godine počela da subvencioniše boravak mališana u privatnim obdaništima. Ipak, posle godinu dana primene izvesno je da se liste čekanja nisu smanjile, da su u državnim vrtićima grupe prevelike, a umanjeni su računi i roditeljima koji su, i pre uvođenje subvencija, želeli da njihova deca pohađaju privatna obdaništa i plaćali su punu cenu.

Za oko 4.800 mališana koji su prošle godine upisani u privatne vrtiće, iz gradske kase se godišnje izdvaja oko milijardu dinara, odnosno blizu deset miliona evra. Pre uvođenja subvencija roditelji su za njihov boravak plaćali od 180 do 400 evra mesečno, a prosečna cena je oko 250 evra, što se poklapa sa ekonomskom cenom utvrđenom na nivou grada. Tako, umesto 250 evra, računi su pet puta umanjeni, odnosno iznose manje od 50 evra.

Među njima je i oko 2.000 mališana koji su već išli u privatne vrtiće i pre uvođenja subvencija. Po donošenju gradske odluke, roditelji su konkurisali u državno obdanište i pošto nisu primljeni, uz odbijenicu, upisali su decu u privatni vrtić, ali uz subvenciju. Na ime refundiranja dela troškova njima je iz gradskog budžeta, u proteklih godinu dana izdvojeno oko 500 miliona dinara, odnosno oko četiri miliona evra. Pitanje je da li je ovaj novac mogao pametnije da se potroši - za proširenje nekih objekata kako bi se smestilo još dece ili izgradnju nekoliko manjih obdaništa. Prema procenama stručnjaka, izgradnja jednog obdaništa, kapaciteta do 500 dece, košta oko 2,5 miliona evra. Međutim, postoje i jeftinije varijante, poput montažnih objekata.

Ne osporavajući najbolje namere nadležnih da reše problem manjka mesta u obdaništima, činjenica je i da se u privatne vrtiće "o trošku" grada mogu upisati i deca čiji su jedan ili oba roditelja nezaposleni.

Grad je prošle godine najavio da neće biti izgradnje novih vrtića, jer je to skupa investicija koja neće ukinuti liste čekanja. Kao moguća opcija pominjano je javno-privatno partnerstvo sa privatnicima koji bi proširili svoje kapacitete, kao i izgradnja montažnih objekata. Takođe, "u igri" je bila i opcija da Grad daje gradsko građevinsko zemljište privatnicima za gradnju vrtića, uz definisanje uslova plaćanja. Međutim, sve je ostalo samo na nivou priča, a najmanje 7.000 dece će ostati neupisano.

ODBIJENICA, PA UPIS

U 89 verifikovanih privatnih vrtića ove godine ima oko 2.200 slobodnih mesta, a u postupku akreditacije je još nekoliko privatnih predškolskih ustanova.

Koliko mališana je ostalo neupisano znaće se posle odlučivanja po žalbama i upisa dece, pošto ima roditelja koji su konkurisali u više predškolskih ustanova pa će tek u septembru, kada većina mališana kreće u obdanište, znati za koji su se vrtić odlučili.