Slade varoš više od veka

MLADENOVČANE željne ukusnih baklava, tulumbi i šampita, put uvek navede u glavnu ulicu varošice, gde se još od 1887.godine nalazi poslastičarnica "Vardarac". Nekoliko vrsta peciva, 20 vrsta kolača i toliko sladoleda, svakodnevna su ponuda ove "slatke kuće" uz koje su odrastale generacije stanovnika Mladenovca.

- Sve što znam o pravljenju kolača, naučio sam od svog oca Mihaila, koji je do 2005. godine vodio posao - priča Vladan Davidoski (31), sadašnji vlasnik poslastičarnice. - Pošto se posao prenosi s kolena na koleno, način na koji pravimo slatkiše zadržao se od davnina. To i jeste recept zašto opstajemo ovoliko godina.

Radni dan u porodici Davidoski počinje još u šest časova izjutra, kada Vladanovi roditelj, Mihailo i Živoslava, počinju da mese peciva koja će se služiti tog jutra. Tako miris sveže pečenih pogačica, štapića i mekika, spravljenih na starinski način, privuče prve mušterije.

- Kada ispeku peciva, tata počinje da pravi baklave, jer je on majstor za njih, a mama tulumbe - priča Vladan. - Ostalih 18 vrsta kolača pravim ja, a moja supruga Andrijana sladoled.

Šampite, tulumbe, četiri vrste baklava, kadaif, krempite, ekleri, princes krofne... Sve ove vrste kolača prave se svakog jutra, a baklave nekad i dva puta u toku dana, pa je kvalitet slatkiša zagarantovan.

- Iako u ponudi imamo i čizkejk, tiramisu, kocku sa malinama, saher, plazmu, grčku i medenu tortu, najbolje se prodaju "stari" kolači, a redovno rasprodamo žito i sutlijaš - govori Davidoski. - Tako je i sa sladoledom. Ukusi poput "mocarta", "ferera" i "čizkejka", koji su najbolji koje imamo u ponudi, ipak zaostaju za vanilom, jagodom i lešnikom.

I ova ledena poslastica u "Vardarcu" pravi se po starom receptu. Ne kupuju smesu kao i drugi, već sami kuvaju osnovu, pa onda dodaju ukuse. Tako da za spravljanje jedne vrste sladoleda treba i čitav sat.

MAKEDONCI U SRCU ŠUMADIJE

David Davidović, Vladanov navrdeda, došao je u Mladenovac iz Novog Sela u Makedoniji još kad je varoš nastajala, u vreme kad se ovde gradila pruga krajem 19. veka. Šumadija mu se dopala, te je odlučio da se ovde nastani. Otvorio je poslastičarsku radnju i dao joj ime "Vardarac" da ga podseća na otadžbinu. Nasledili su ga sin Ivan i unuk David, a onda i praunuk Tihomir, kome je nakon Drugog svetskog rata prezime promenjeno u Davidoski.