Beogradske priče: Orkestrion i mehanički klavir sa Divljeg zapada

MUZIČKA kutija bila je prva naprava čiji zadatak je bio da uz pomoć mehanike zabavlja slušaoce.

Nalazimo je u Muzeju nauke i tehnike gde nam domaćin Ivan Stanić objašnjava kako je ova naprava pokretana na vergl, posebnu ručku, a metalni valjak bio je narezan naročitim zupcima, pa je tako nastajao zvuk. Uz pažljivu izradu ondašnjih stručnjaka, tako je "emitovana" muzika.

Istina, prvobitne muzičke kutije su bile znatno manje, stariji čitaoci ih pamte kao redovan dekor starinskih dnevnih soba i salona, a onda su nekome porasle ambicije, pa je odlučio da napravi gigantsku napravu koja bi mogla da nadomesti veći broj instrumenata.

Pred nama je veliki ormar, prelepo dekorisan, a Stanić nam odaje tajnu da je pun naziv ove čudnovate naprave - orkestrion.

- To je bila "muzička kutija" koja zamenjuje ceo orkestar - objašnjava Stanić. - Valjak sa zupcima je ogroman i težak, a ovde imamo čak četiri slična - kako bismo mogli da "promenimo ploču". Istina, to bi bio i fizički obiman posao, jer su valjci izuzetno teški i osetljivi, i za njihovu izradu bilo je neophodno vreme, kao i ozbiljna zanatska preciznost.

Uz brojne muzičke instrumente koji su izloženi u ovom muzeju vidimo i mehanički pijanino. Čitaoci koji ne znaju šta je ovaj pojam precizno označavao, veoma će ga se lako setiti jer je bio neophodan dekor kaubojskih, a potom i crtanih filmova.

Nekada su ovakve sprave krasile salune na Divljem zapadu, na uvijenoj traci bio je zapis koji bi prenosio nalog koju dirku mehanizam treba da aktivira u kom trenutku, pa je tako pijanino svirao - sam.

Ova naprava stigla je u Muzej nauke i tehnike, sasvim prirodno - iz Čikaga, jer joj je taj deo Sjedinjenih Američkih Država bio "rodno mesto".