Beogradske priče: Vrbak nekad bio na Ušću

UŠĆE Save u Dunav nije odvajkada izgledalo kao danas, a stare fotografije nas lako uvode u tu priču. Pored Konjskog ostrva, koje se nalazi između Velikog ratnog ostrva i Dunavskog rukavca, nekada je bila još jedna ada - rečno ostrvo koje su predratni Beograđani zvali Vrbak.

Prostor od današnjeg Brankovog mosta do Ušća i naviše ka Zemunu bio je ogromna plavna površina prošarana barama i trskom, a najviše vode bilo je u proleće, kada bi i Dunav i Sava nadošli, posle otapanja snega.

ZEMUNSKI PUT

Tada je od Mosta kralja Aleksandra (prethodnika današnjeg Brankovog) do Zemuna vodio put, koji je išao pravcem koji je prelazio preko prostora na kojem je današnja Palata "Srbija" (nekadašnji SIV). Drum se nalazio na nasipu koji je sprečavao da se voda dalje izliva prema oblasti današnjeg Novog Beograda.

Trasom tog, Zemunskog puta, od 1935. godine išla je i tramvajska pruga, a linija koja je od centra grada, odnosno od Skupštine i Terazija dosezala do Hotela "Central" u Zemunu nosila je oznaku "14".

U takvom ambijentu bilo je važno osposobiti levu obalu Save, odnosno desnu dunavsku pred Ušće za novo doba i dogovoreno je nasipanje ove oblasti. U jednoj izjavi za list "Vreme" iz februara 1941. godine veliki arhitekta Dragiša Brašovan čak je nagovestio da su gradske vlasti osmislile "podizanje novog grada za pola miliona ljudi na levoj savskoj obali".

Tada je Beograd sklopio ugovor sa dva danska preduzeća - "Hojgor i Šulc" i "Kampsaks" o nasipanju ovog plavnog područja. U grad je došao i parobrod "Sidhavn" i počelo je takozvano refuliranje, odnosno nasipanje mokrim peskom. Taj proces je poželjan u izgradnji zbog toga što se mokar pesak desetak puta brže taloži i sleže nego suv, i uskoro je takav teren dostupan za gradnju.

Da bi konačno mogla da otpočne ovakva graditeljska akcija danskih stručnjaka i domaćih vlasti obala je morala da bude uređena koliko god je to moguće, pa je u okviru plana bio nestanak Vrbaka. Odnosno, njegovo zasipanje tako da je ostrvo povezano sa desnom obalom onog dela Dunava koji obujmljuje Ratno ostrvo pre ulivanja u Savu.

PRIPOJEN OBALI

Kada je taj posao okončan, Vrbak je spojen sa obalom.

To je onaj deo na kojem postoji šetalište od Hotela "Jugoslavija" do Ušća. Značajan deo staze, bliži Ušću upravo je deo gde je do predratnih godina bio još jedan dunavski rukavac, da bi uskoro postao posut peskom i poravnat.

Sve ovo je bio preduslov za današnji izgled Parka prijateljstva i uređene obale koja krasi okolinu Ušća, a Vrbak je potpuno zaboravljen, izuzev nekoliko snimaka koji su ostali da nas podsećaju na jednu staru rečnu adu.

KONjSKO OSTRVO

PORED Velikog ratnog ostrva nalazi se i Malo ratno ostrvo ili Konjsko, kako su ga nekada zvali. Predanje kaže da su uskoci tu povremeno čuvali konje, budući da je strateški bilo veoma bitno. Naime, podloga ovog, manjeg ostrva je nešto čvršća i stabilnija nego što je to sa većom adom, a kada su veoma visoke vode Konjsko ostrvo je nešto pouzdanije.

Ime "ratno" dobili su, navodno, još u vreme opsade grada Eugena Savojskog, 1717. godine. Veliko ratno ostrvo nije bilo ovako moćno kao danas, štaviše na starim nacrtima i kartama iz doba austrijske opsade prikazano je kao nekoliko odvojenih celina prošaranih vodotokovima.

"POLjOPRIVREDNO ISKORIŠĆAVANjE"

DVADESETIH godina prošlog veka Veliko ratno ostrvo bilo je pusto, bez ovako velikog rastinja kakvo ga danas krasi. Često izlivanje Dunava činilo ga je ogromnim peščanim sprudom, koji je često bio pod vodom, pa na ovoj velikoj adi nije bilo markantnog drveća, kakvo ga danas krasi.

Zahvaljujući Milošu Jurišiću, entuzijasti iz Muzeja nauke i tehnike i iskusnom kolekcionaru i analitičaru starih fotografija sačuvani su snimci ostrva iz 3. novembra 1923. godine.

Na fotografiji se jasno vidi kako je ovde uzgajan kupus, dok je autor na poleđini fotografije, pored datuma, upisao kako se radi o "privrednom iskorišćavanju na Velikom ratnom ostrvu".

NICA

DO početka nasipanja ovog dela grada 1938. godine, na levoj obali Save nalazilo se veliko kupalište. Beograđani su ga zvali Nica po istoimenoj kafani koja se nalazila otprilike pismo gde se nalazi restoran "Ušće".