Beogradske priče: Turci vole koktele, Francuzi rakiju

STRANCI koji dođu u Beograd vraćaju se iz njega bogatiji za jednu snažnu "injekciju" dobronamernosti i pozitivne energije. To je, po svemu sudeći, osnovna karakteristika našeg grada, ona po kojoj se pročuo i zbog čega sve više turista dolazi ovde.

O tome šta su neobično stranci zabeležili u Beogradu i okolini, pripoveda nam Nenad Blagojević, diplomirani turizmolog, licencirani turistički vodič, ali i višegodišnji novinar i čovek koji je umešno napravio sajt "Priče s dušom" koje posećuje čak 80.000 zainteresovanih mesečno.

MOTKA KAO DALjINSKI

- Turisti koji dolaze u Beograd imaju različite prohteve - kaže Blagojević. - Gosti sa Bliskog istoka i iz Turske obožavaju sve što blešti i šljašti. Njih posebno opčinjava Hotel "Moskva" zbog spoljašnjeg kolorita, ali i priče o istoriji tog zdanja. Oni su jedini koji se više fotografišu pored "Moskve" nego na Beogradskoj tvrđavi. Mlađi Turci najčešće dolaze ovde u grupama ili parovima, a najviše očekuju dobar provod, koktele, ali i kockarnice.

Grupa Engleza je bila fascinirana domaćom verzijom daljinskog upravljača. Svi su oduševljeno zgrabili foto-aparate u trenutku kada je vodič zamolio vlasnika jednog kafića da malo umanji rad klima-uređaja, a ovaj je dugačkom motkom podesio klimu. To su osetili kao krajnje originalno.

- Britanci, Amerikanci ili Nemci oduševljeno istražuju grad tražeći skrivene lokale koje inače ne bi mogli da pronađu - dodaje Blagojević. - Što je arhaičnije i teže dostupno, više im se sviđa.

To samo dokazuje kako naš malograđanski sindrom da kafiće, restorane i druga ugostiteljska mesta nazivamo stranim imenima - upravo strancima ništa ne znači - naprotiv.

Francuzi zaprepašćujuće malo znaju za bliske odnose koji su naši preci imali sa njihovim dedovima, pogotovo tokom Prvog svetskog rata, a kada dođu u Beograd znatno više posežu za pivom ili rakijom nego za vinom koje je tradicionalno piće na njihovom podneblju.

- U Skadarliji sam podučavao strance kako se naručuju pesme kod muzičara. Bili su veoma zainteresovani koje novčanice treba, na elegantan način, da stave u meh harmonike ili da ubace u gitaru. Dabome, osnovni deo "lekcije" bio je da novčanica ne bi trebalo da bude u malim apoenima.

Ne lezi vraže, to je umelo da proizvede neočekivana pitanja za vodiča, jer su stranci umeli tiho, na uvo, da ga upitaju smeju li da zalepe muzičaru novčanicu na čelo. To su, kažu, videli na internetu, a sastavni je deo foklora mnogih domaćih filmova, pa su i oni poželeli tako da urade.

LAŽNA RAKIJA

- Nedavno se dama iz Brazila nemarno naslonila na sto na kojem je bila upaljena sveća i ubrzo je nagorela jakna koju je nosila. Požar je brzo savladan, a odmah je za sto stigla tura pića na račun kuće, što ju je zbunilo, a još više je bio zatečen turista iz Australije koji je na drugi način doživeo našu snalažljivost i ljubaznost.

Mladić sa dalekog kontinenta nije znao da je alergičan na cvet lipe, koji je u tom trenutku pronosio vetar nad Skadarlijom. Nije ni mogao da zna, jer se nikada do tada nije sreo sa takvim drvetom.

- Ali mi smo na sve spremni. Gitarista iz orkestra je čuo šta se događa i odmah je doneo lek nespremnom Australijancu. Sve je, dabome, prošlo u najboljem redu.

Pa ipak, priča o domaćim vodičima i stranim gostima nikako ne može da prođe bez - rakije. U Blagojevićevom slučaju umalo je bilo bukvalno tako.

Stranci u Skadarliji

- Vodio sam turu stranaca baš u Skadarliju, i stigli smo do "lekcije" o rakiji - uz osmeh će Blagojević. - U sklopu ture vodiči često vole da ponude goste našim, domaćim pićem pa sam i ja to planirao, ali nekom greškom sam pomešao flaše i sipao im onu u kojoj je bila voda. Zatim sam, sav važan na tacni ponudio svakom od gostiju punu čašicu, jednu sam uzeo za sebe i teatralno smo nazdravili. Posle onog: "na eks", video sam gomilu lica razočaranih i uskraćenih za "udar žestine". Nije ga bilo. Popili su vodu.

Kada su razočarani gosti pogledali ka zbunjenom vodiču, ovaj je munjevito smislio izgovor kako je, tobože, "ovo bila proba i da su baš dobro uradili, pa su dokazali kako su spremni za pravu rakiju".

- Još pamtim lik konobara Ekrema koji se držao za stomak od smeha, dok sam se ja prilično efektno izvukao iz nevolje. Dabome, rakiju su "sljuštili" munjevito. "Priprema" je dala sasvim zadovoljavajuće rezultate.

NAJSPORIJI PREVOZ

EPILOG svake priče koju prezentuju beogradski turistički vodiči po pravilu je isti. To nam potvrđuje i Nenad Blagojević, koji kaže da turisti uvažavaju znanje o istoriji, geografiji, gastronomiji... ali da od domaćina prvenstveno očekuju tipično beogradsku neposrednost i duhovitost.

- Gosti vole da čujemo njihovo mišljenje, ali posebno da osete kako je njihov vodič opušten i srdačan.

Uostalom, neke pojave kod nas mogu da budu ispričane samo na neposredan, a bogme i duhovit način, jer nam drugačiji i ne preostaju.

- Kada strance vodim na putovanje vozom ka Novom Sadu, obavezno navedem kako je to najjeftiniji, ali i nasporiji vid prevoza. Obavezno pomenem anegdotu da kraj jednog sela putnici ne koriste stanicu, jer voz toliko sporo ide da im je lakše da iskoče iz njega na tački koja im je bliže kući. Posebno im izmamim osmeh kada kažem kako ne mogu da im kažem kada tačno stižemo u Novi Sad, a još manje kada se vraćamo u Beograd.

Prvo im je smešno, a posle se uvere da je i tačno.

Razdragani Francuzi

"MEŠANI" FOLKLOR

OBILASCI beogradskih kafića i kafana često podrazumevaju upoznavanje sa domaćom muzikom, a raspoložene goste domaći vodiči često uče da igraju užičko kolo.

- Tu treba biti obazriv - seća se Blagojević još jedne anegdote. - Na jednoj takvoj turi su se okupili istovremeno Italijani, Turci i Poljaci, i toliko su bili raspoloženi da svako pokaže igre sa svog podneblja, da su, uz poneko piće, celu turu pretvorili u burno folklorno druženje i nadigravanje.