Beogradske priče: Kao u središtu napuštenog sela

SAMO stotinak metara iznad Slavije, u Bulevaru oslobođenja, prolaznika čekaju straćare osuđene na konačnu propast. Tu, gde su se nekada sretali stari grad i nova varoška zdanja, nekoliko kuća čeka da i končano budu obrisane sa panorame prestonice.

Kada pešak krene naviše, od ove večite gradske kružnice, prema Hramu Svetog Save, samo metalne ograde ga dele od kuća i placeva na kojima do sada nije niklo - ništa.

Nekadašnji žitelji su se uveliko odselili iz svojih bivših domova, na uglu Ulice kneginje Zorke i Bulevara oslobođenja su zabodena dva bilborda u zapušteno dvorište, a nekoliko krezavih žaluzina pokušava da "zakrpi" pogled ka razlomljenim prozorskim oknima.

Ovde više niko ne živi, a kuća koju stanovnici napuste, to je odavno poznato, brže propada i truli nego ona u kojoj poneko stanuje, ma koliko da je nemaran prema mestu svog bitisanja.

Samo jedan stari mačak drema u prozorskom oknu, iako je ceo spoljni zid srušen, a okružuju ga keramičke pločice koje su nekada bile deo kupatila.

Mačor se vezao za kuću, a ne za njene stanovnike, pa tako valjda, pamti i drugačije, srećnije vreme u kojem je neko živeo na ovom mestu. Njega, možda, vuku uspomene, ostale, očigledno, ne vuče više ništa.

Kada prolaznik baci pogled ka ulazima na adresi Bulevar oslobođenja 13, 21, 25, 27, kao i onoj na uglu sa Ulicom kneginje Zorke, vidi samo ostatke zidova, posrnule kuće ili neke, koje samo krišom podsećaju na starovremsku lepotu koja ih je nekada krasila. Ako ne bi podigao pogled i uočio velike solitere i poslovne zgrade koje okružuju obrasla dvorišta, izgledalo bi da je zagledan u ambijent nekog, odavno napuštenog sela.

- Svako od tih zdanja sigurno je starije od sto godina - govori nam starosedelac Dimitrije Džambaski, kojeg zatičemo u šetnji. - Ovde sam od 1964. godine, duže od pola veka, i nekada je na broju 21 bila veoma lepa i uredna spratna kuća. U ovom delu Beograda su uglavnom bili ugostiteljski lokali, licem okrenuti ka ulici, a kada sam ja došao ovde počele su sve više da niču i trgovine. Još mnogo starih kuća ima u ovom delu grada, odavde, pa do Čubure. I sve su u sličnom stanju.

U iščekivanju bagera koji će i definitivno očistiti placeve kako bi na njima niklo neko novo zdanje od metala i stakla, stari, drveni zabati još malo podsećaju na izgled Beograda, u doba kada su naši stari odlazili na Slaviju u lov na divlje patke.

Fotograf "Novosti" Zoran Jovanović Mačak nekoliko puta se uzverao kako bi sa visine, možda poslednji put, pogledao kroz objektiv kućerke koji će se uskoro, i konačno, "odseliti" ka nekim, nebeskim naseljima.

STARI Beograđani su današnji Bulevar oslobođenja nekada davno zvali i Kragujevački drum. Prvobitno, put od Slavije vodio je ka Autokomandi, i dalje, put ovog šumadijskog grada. Kada bi nekadašnji stanovnici prestonice krenuli na tu stranu, prvo bi morali da pređu preko Mokroluškog potoka, koji je tekao današnjom trasom ulice Franša d' Eperea", odnosno auto-puta kroz Beograd, a zatim, polako naviše, pored sadašnjeg stadiona Crvene zvezde.

Dabome, put bi ih prvo vodio pored sadašnje Autokomande. Ona je sačuvala ime po vojim jedinicama koje su ovde imale svoje garaže, kao i sklonište za artiljerijska oružja još iz doba Kraljevine Jugoslavije.