Beogradske priče: Novi Beograd kao bežanijska kafana

DUGO postoji predanje kako je Novi Beograd svoj prvi naziv dobio po posleratnim graditeljima, kada je počeo da niče ovaj deo grada. Ali, istina je nešto drugačija.

Još pre Drugog svetskog rata dva danska preduzeća "Hojgor i Šulc" i "Kampsaks" potpisuju ugovor sa ondašnjom gradskom opštinom i počinje nasipanja onog dela koji Beograđani danas znaju kao oblast od Brankovog mosta do Ušća, i naviše, ka hotelu "Jugoslavija". Tada planirana naseobina nosi ime Novi Beograd.

Međutim, i znatno ranije ime Novog Beograda pomenuto je kao naziv kafane koja je nastala 1924. godine. Tada je sa desne savske obale, tamo poizdalje, na Bežaniji, nikla jedna čudnovata kafana...

Igra reči

- MOJ deda Petar Kokotović je tada napravio kafanu koja je, dabome, pripadala naselju Bežanija i nadenuo joj je ime "Novi Beograd" - seća se njegov unuk Miroslav Kokotović. - Nešto kasnije, 1932. godine rođeno je i Udruženje ljubitelja leve obale Save, pa je tako pustopoljina prepuna baruština i trske najzad počela da bude civilizovana.

U to vreme Petar Kokotović predstavljao je jednu vrstu vizionara, koji se poigrao rečima sluteći, možda, da će baš na ovom mestu ponići mnogo veći grad noseći ime njegovog bircuza.

Istini za volju, u tadašnjem, starom Beogradu, postojale su kafane koje bi ponele naziv "Novi Beograd", pa je jedna ponikla iznad Slavije, na Čuburi, a to je samo bio znak da se grad širio. Što je više rastao, neka vrsta njegovih "karaula", koje bi obeležavale narastanje varoši, bile bi kafane koje su nicale na njegovim obodima.

Ova, kojoj je posvećena ova priča, bila je deo sela Bežanija, koje je i tada bilo blizu Zemuna, ali je predstavljalo zasebnu celinu.

- Moj deda Petar bio je učesnik Prvog svetskog rata, a kada je ponovo nastupio veliki ratni sukob, nije sedeo skrštenih ruku - kaže njegov unuk Miroslav. - On je bio učesnik Drugog svetskog rata od samog početka, kao predsednik Narodno-oslobodilačkog odbora Novog naselja u Bežaniji. Za vreme okupacije u njegovoj je kući bio obrazovan sabirni punkt za prikupljanje oružja, sanitetskog i drugog materijala.

Kokotović je imao tri sina, Zdravka, Radovana i Slobodana, od kojih je ovaj treći postao poznati pisac i istraživač priča o nastanku Novog Beograda.

Progovorila arhiva

PRIČU o tome kako je nastala kafana zabeležile su još "Večernje novosti" u aprilu 1972. godine. U arhivi nailazimo na tekst u kojem je Petar Kokotović ispripovedao kako je 1924. otvorio kafanu u kući koju je napravio malo pre toga. Razlog je bio u tome što je "godinu dana pre nešto poboleo, pa je rešio da se sačuva od teškog rada". I, to je bio razlog zašto je otvorio "Novi Beograd".

Samo godinu dana kasnije, počela je i izgradnja aerodroma na prostoru gde danas stoje soliteri, a ispred Erport sitija i sada stoji avion koji podseća da je ovo bilo mesto odakle su leteli avioni sa Starog aerodroma. To je u ovu, "našu" kafanu donelo veliki i buran promet.

- Kada je u Perinu kafanu stigla vojska, ovde je kuvano bar stotinu ručkova dnevno - beleže ondašnje "Novosti".

Tako, ponosan unuk iznosi bezbroj zaboravljenih novinskih tekstova i podseća nas na nastanak imena Novog Beograda, jednu zaboravljenu kafanu, Bežaniju koja je dugo bila tu, i Stari aerodrom, koji se tek rađao.

Stara kuća i danas stoji na obodima Bežanije, zaboravljena, ali ponosna što je baš po njoj novi deo grada poneo ime.

POVLAČENjE NEMACA

Vlasnik kafane "Novi Beograd" Petar Kokotović nije bio član nijedne partije, ali nije krio svoj patriotizam. Kako beleži njegov unuk, kada su se Nemci povlačili, Petar je odvažno otišao kod njihovog zapovednika zaduženog za Bežaniju, u po bela dana, i žestoko ga upozorio.

- Došao sam da ti kažem da povedeš računa o našem narodu kada budete odlazili. Inače, pričuvaj glavu. I, ni ženi svojoj da nisi pisnuo o ovome.

Nemac je obećao, i - održao obećanje. Njegov unuk Miroslav podseća da pri povlačenju Vermahta iz Bežanije nije bilo žrtava.