Beogradske priče: Gliserima do Đerdapa

Zoran Nikolić

05. 11. 2015. u 11:20

Beograđani su sedamdesetih godina uživali u ekskluzivnim putovanjima Dunavom. Moderna, brza plovila do Tekije stizala za samo tri i po sata, a u povratku, uzvodno, putovala četiri časa

Београдске приче: Глисерима до Ђердапа

Najveća barža na Dunavu

SREDINOM sedamdesetih godina prošlog veka Beograđani su bili posebno ponosni na hidroglisere, prave "rečne avione", koji su do Tekije i Đerdapske klisure stizali za oko tri i po sata. Bili su jedan od sinonima za "zlatne sedamdesete" kada je poboljšanje životnog standarda osećao značajan deo svih slojeva društva.

Biti Beograđanin, koji svoje goste vodi na izlet ovakvom, munjevitom lađom - bila je stvar prestiža i značajnog ponosa.

- To su bili moderni gliseri onog doba, a kada zaplove, uzdigli bi se i jurili privlačeći značajnu pažnju publike - objašnjava kapetan unutrašnje plovidbe JRB Petar Antić. - Putnici su maksimalno uživali u vožnji i pogledu. U to doba mnogi nisu imali priliku da se voze avionom, ali su mogli da vide stjuardese na ovom plovilu. A zaista su bile veoma lepe, pa tako pamtim kako je svojevremeno održano takmičenje između onih, "nebeskih" i ovih, "rečnih" stjuardesa. Najveće rivalstvo je, dabome, bilo u lepoti.

Veliki gliseri bili su vlasništvo tadašnjeg "Centroturista", a vozili su na relaciji Beograd - Tekija, sa zaustavljanjem u Donjem Milanovcu. Do odredišta je putovanje trajalo tri i po sata, a natrag, uzvodno ka Beogradu oko četiri.

- S obzirom na to da su za kratko vreme prelazili distancu od 220 kilometara, bili su znatno brži od redovne autobuske linije kojoj je za istu relaciju trebalo oko šest časova - objašnjava Antić. - Postojala su dva tipa glisera: "meteor" i "raketa". Prvi je bio atraktivniji, udobniji, imao je veći zastakljen prostor pa su putnici imali jasniji pregled obale, a kapacitet mu je bio oko stotinu osoba. Nešto manja "raketa" prevozila bi oko 60 izletnika.

- U to vreme postojala su čak tri redovna polaska vikendom - podseća Antić.- Sećam se da su cene bile vrlo prihvatljive jer je država dotirala cenu karte, a sama tura izgledala je tako što bi u Tekiji putnike preuzimao "Đerdapturist", koji bi ih dalje autobusima vozio u Kladovo. U večernjim satima, turisti bi se vraćali u Beograd, posle nezaboravne vožnje.

Kapetani koji su upravljali gliserima morali su da budu među najuglednijima u svojoj branši.

- Pravilo je da najbolji kapetani rečne plovidbe rade na putničkim brodovima - zaključuje Antić. - Tako su i hidroglisere vozili veoma stručni i iskusni ljudi.

Hidrogliser "Beograd"

VIDIKOVAC NA PALUBI

MODERNI gliseri za prevoz turista išli su zaista brzo, ali su bili efektno projektovani tako da putnici za vreme plovidbe mogu da izađu na palubu.

Jedan deo bio je napravljen kao specijalni vidikovac, odakle bi mogli da osete svu čar brze vožnje na reci.

HIDROBUS

SLIČNA plovila sa panoramskim pogledom za putnike bili su popularni hidrobusi, ali njihova brzina je bila skromnija, a namena da voze na bliske destinacije.

Gornji deo palube bio je bezmalo sav u prozorima, pa su posetioci Beograda i okoline imali sjajnu izletničku lađu i priliku da pogledaju glavni grad sa reke.

Hidrogliser "Ljubljana"

BRODSKI ŠANK

HIDROGLISERI koji su "leteli" Dunavom u to vreme imali su poseban kafe-bar, tako da su putici uživali u maksimalnom luksuzu.

- Šta je čovek više mogao da poželi u danu kada hoće da se odmori i opusti - šarmantno pita Antić. - Nalazio bi se na predivnom gliseru, oslonjen na šank, ispred njega stajala bi kafa ili piće, imao je predivan pogled sa broda, na brodu na stjuardesu, a smeo je da zapali i cigaretu!?

GLISER PORED REKORDERA

FOTOGRAFIJA koju čuva Zbirka rečnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike prikazuje hidrogliser koji prolazi pored broda koji je u tom trenutku obarao dunavski rekord.

Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!

Od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je rekord postavljen, do danas, niko se nije usudio da na ovaj način preveze teret Dunavom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

zoran

05.11.2015. 11:41

Bila je svakodnevna redovna linija Beograd- Novi Sad iz centra grada u centar grada 60 min.Steta to sada to nemamo.

Zoran

06.11.2015. 09:11

@zoran - Gliseri su trošili jednu tonu goriva na sat rada.Maksimalna brzina glisera je oko 60 km/h.Putovanje kakvo je oduševljavalo svakog putnika,a cene su bile zaista pristupačne.Na gliseru "Meteor" po dolasku astronauta Armstronga,Kolinsa i Oldrina u prisustvu tadašnjeg predsednika države,izletničku vožnju je obavio jedan od najboljih kapetana unutrašnje plovidbe,Žarko Juzbašić.Astronauti su mu odali priznanje za odličnu,sigurnu i udobnu plovidbu.

istina

05.11.2015. 12:23

Eh , dobra stara vremena....sta smo sve nekad imali, danas mnogi mladi mogu samo sanjati, mi koji smo rodjeni na Dunavu to najbolje znamo. Jos pre ovih glisera , putnike su prevozili davnih 60-ih popularni "lopatasi! brodovi "Beograd" ili "Split" kad se pojave onako beli kao golubovi na velikom Dunavu, delovali su zaista elegantno medju mnostvo raznoraznih drugih ladja, milina jedna, danas...eh danas, zvrjimo u prazno Djerdapsko jezero, veliko, siroko, a nesto mu fali ?!......

Hmm

05.11.2015. 20:26

secam se i ja. bilo je predivno.da li je moguce da danas niko nema interes za tako nesto.

Zoran

06.11.2015. 09:03

"Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!"Nedostaje tačan datum i broj radnog naloga za potvrdu tvrdnje o tom guračkom sastavu.Jedino je gurač "Karađorđe" mogao da potiskuje to ploveće ostrvo.U to vreme su se mnogi kapetani JRB-a takmičili ko će izgurati veći sastav.Dilema.

ladjar

20.02.2017. 19:49

@Zoran - Brod iz teksta je Kadinjaca, sastav na relaciji Tekija Smederevo sa 16 potisnica, pre izgradnje velike K flote, pomenuti kapetan kasnije postaje prvi zapovednik Karlovca, stariji brat Karadjordja, imao sam cast da mi bude zapovednik.

ribolovac

06.11.2015. 09:46

nije bas sve objasnjeno oko ukidanja belih glisera na dunavu i to sa demokratijom nema veze. u pitanju su istina vrlo brzi recni brodovi sa ogronom potrosnjom goriva za motore ruske proizvodnje i da je tada ili sada naplacivana realna cena prevoza, ne bi ni jednog putnika bilo.tada je drzava obezbedjivala naknadu za gorivo i odrzavanje, a kada su postavljeni ekonomski interesi, tolike troskove za ovakve brodove i putovanja nije imao ko da plati. bilo je lepo, ali nerentabilno...

istina

06.11.2015. 11:37

@ribolovac - Pa u onim vremenima je gorivo prema platama bilo skoro ko za dzabe postovani "ribolovac" ! Dunavsku "Belu Flotu" je ukinula nasa nova demokratija...kolko se secam zadnje glisere smo prodali Rumunima pre desetak god. Gledaj sada, kunemo se u turizam a nasim lepim Dunavom nema ko da vozi....pogledajte na net stranici, neki Pera, Joca, Janko Marko...se nude sa camcima da vozikaju turiste po Djerdapu....

Pera, Mika, Laza, Žika

06.11.2015. 11:46

Moj pradeda, rodjen 1901. godine, putovao je običnim brodom, ne gliserom, 1906. iz Negotina (Radujevca) za Beograd i za njega, kao dete od 5 godina, to je bio događaj koji je pamtio i kad je kasnije proputovao mnogo, mnogo više. Svakako treba vratiti brodove.

Boban

01.04.2019. 22:37

Javljam se posle obnove Golubacke tvrdjave.Moj deda Rista je jedan od prvih konobara koji je radio na raketi. Tu je dosao posle zatvaranja i rusenja bifea mali London gde je sada zgrada Londona. Ja sam tada imao 11-12 godina i vise puta sam se vozio putova sa njim za vreme rada, imam i fotografije sa broda. Ovo vam pisem jer bih voveo opet da prodjem tim vodenim putem i vidim i fotografisem Golubacku tvrdjavu.Neverujem da je neko zainteresovan za otvaranje te linije.