Beograd

Most na Adi grade po planu

N. PANTIĆ - N. V. BRKOVIĆ

11. 01. 2011. u 21:48

Problemi slovenačkog SCT neće uticati na spajanje novobeogradske i čukaričke obale.

PRVI automobili sa novobeogradske na čukaričku obalu preko novog mosta na Adi Ciganliji će proći krajem 2011. godine. Finansijski problemi slovenačke firme SCT, koja je jedan od izvođača radova na mostu i prilaznim putevima, neće uticati na izgranju nove saobraćajnice preko Save.

U Direkciji za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda tvrde da se izgradnja mosta ne dovodi u pitanje i da se poslovi odvijaju u skladu sa ugovorom koji je sa izvođačima radova potpisan pre skoro tri godine.

RAZGOVORI BEOGRAD je sa predstavnicima slovenačke firme SCT svakodnevno na vezi, a narednih dana biće poznati i efekti razgovora. U Direkciji se nadaju da će se pronaći najbezbolnije rešenje i da neće morati da traže novog izvođača radova na petlji u Jurija Gagarina.


- Dokaz da trenutni finansijski problemi SCT nisu usporili radove predstavlja i činjenica da navlačenje bočnog raspona sa novobeogradske strane, za koju su prevashodno zaduženi Slovenci, dobro teče i ovaj deo mosta je premašio stotinak metara - kaže Nenad Bajić iz Direkcije. - Saobraćajnica preko Ade Ciganlije biće završena do kraja godine, kada će biti omogućeno puštanje mosta u funkciju. Ukoliko petlja na Novom Beogradu ne bude u potpunosti završena do tog roka, vozila će uz pomoć rampi silaziti direktno na Ulicu Jurija Gagarina.

Bajić dodaje da je petlja u Jurija Gagarina samo deo pristupnih puteva na novobeogradskoj obali.

- Ukupna dužina saobraćajnica koje će biti izgrađene do Tošinog bunara iznosi oko tri kilometra - objašnjava Bajić. - To nije samo pristupni put mostu već on, sa šest raskrsnica uključujući i petlju, predstavlja jedan novi bulevar koji će se uklopiti u postojeću saobraćajnu mrežu u ovom delu grada.

Beograd je sa građevinarima koji su zaduženi za izgradnju novog simbola prestonice potpisao više ugovora. Izgradnja mosta poverena je konzorcijumu, koji čine austrijski "Por" i slovenački SCT. Ove firme gradiće i deo pristupnih puteva, za šta su ugovori potpisani pre dva meseca. Slovenci su za 36 miliona evra dobili da rade petlju u Jurija Gagarina i deonicu do Ulice proleterske solidarnosti. Na desnoj obali Save, "Por" će za 68 miliona evra, po sistemu "projektuj i gradi" uraditi petlju u Radničkoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Komentari (11)

Anonimus

11.01.2011. 22:03

( 25 ) ( 10 )

Dakle nema ni pristupne saobracajnice,a za pola godine ce reci da nema ni tih rampi al ce most zavrsiti do kraja 2011.Sto necemo moci jos nekoliko godina da ga koristimo nema veze.

( 25 ) ( 10 )
bane

11.01.2011. 23:35

( 19 ) ( 4 )

Preporucujem da u novinama iz Bosne i Hercegovine procitate clanke o tome kako ovi Slovenci grade petlju oko Sarajeva i koliko su para duzni lokalnim firmama. Sarajevska Hidrogradnja kao podizvodjac radova je demontirala skele i radnike posla kuci. Tako to rade Slovenci prema tome ovaj most ce u potpunosti biti zavrsen ko zna kad.

( 19 ) ( 4 )
Ena

12.01.2011. 04:10

( 18 ) ( 3 )

Bitno je da ce lepo da izgleda i da smo najbolji, a sto nas opeljesise i sto nisu resili pristupne saobracajnice, ma pih... To su zanemarljive stvari!

( 18 ) ( 3 )
Sanja

12.01.2011. 10:02

( 19 ) ( 2 )

Dajte da zaposlimo domaće firme. Imamo i stručnjake i radnike i sigurno će uraditi posao kako treba. Pitam se da li su uslovi banaka koje se nam odobrile kredite tenderi na kojima, koliko vidim, uvek pobeđuju firme iz EU? Pa naši građevinari su gradili mostove u celom svetu. Opametimo se i u ovim kriznim vremenima zaposlimo naše ljude.

( 19 ) ( 2 )
Dragan Petrović

12.01.2011. 20:31

( 10 ) ( 0 )

Pri dodeli posla normalna procedura zahteva da izvodjač obezbedi garanciju svoje banke za dobro izvršenje posla koja se predaje naručiocu. Garancija banke mora da važi više od vremena predvidjenog za izgradnju.Upravo tom garancijom naručioc, investitor se štiti da će posao biti uradjen bez kašnjenja i dodatnih troškova. šta je sada sa garancijom banke? da li je sct uopšte dostavio garanciju svoje banke?treba znati da garancija banke košta izvodjača.

( 10 ) ( 0 )
Pera

14.01.2011. 11:42

( 6 ) ( 1 )

Ja stvarno ne mogu da shvatim da nase firme, koje su gradile po celom svetu, ne mogu da naprave jedan most ovakvog kalibra. Ako nama u BG grade strane firme, onda to nije najbolji signal zemljama gde nase firme grade. Ne znam, nisam pametan....

( 6 ) ( 1 )
strabag

15.01.2011. 14:02

( 1 ) ( 2 )

pa da zaposlimo radnike kao što su bili zapošljeni na izgradnji auto-puta ka horgošu kad su stavljali i do dva sloja asvalta manje,nego što je ugovorom propisano,a izvodjača radova je u mnogome birala Svecka banka,koja je i zajmodavac za izgradnju ovog mosta. inžinjeri su iz austrije,zato što se nije moglo poveriti našim "stručnjacima" pa da padne most zato što je neko ućario par miliona eura....

( 1 ) ( 2 )
luka

15.01.2011. 17:04

( 0 ) ( 0 )

Ako je 100 miliona evra koje je duzan SCT trenutno MALI problemcic,sta je onda veliki?Uzmu avansno uplatu za celokupan posao a podizvodjace placa na 60 ili 90 dana,pa ko prezivi?!Uglavnom niko ne prezivi,svi propadnu!Sa tim novcem potplacuju okolo da bih dobijali poslove a za dugovanja koga se tice,samo proglase bankrot!I to treba znati i biti sposoban za tako nesto!Iz svih drzava u okruzenju,pa i iz Rusije su izbaceni lopatom napolje!Samo u Albaniji i kod nas SCT gradi!ZASTO?

( 0 ) ( 0 )
luka

15.01.2011. 17:11

( 0 ) ( 0 )

I sam PORR kao kooperant,clan konzorcijuma je imao problema sa firmom SCT!Videcemo kako ce se sve zavrsiti?a sigurno nece izaci na dobro!Neko ce sigurno odgovarati,sve ce isplivati na povrsinu!Mnogi znaju za nepravilnosti i korupciju koja je prisutna oko celog mosta tj.sa firmom SCT i njenim poslovanjem!Verovatno ce tek onda gospodin Bajic da sazna nesto preko medija!!!!!

( 0 ) ( 0 )
Rade

16.01.2011. 09:07

( 0 ) ( 0 )

Jasno je da ljudi koji ugogovaraju ovaj posao nemaju ni mali deo osećaja opšteg dobra i pripadnosti narodu.Oni su jednostavno operisani i nemaju taj čip.Jedino i glavno je kako lovu maznuti što pre, jer politička moć je varljiva i kratkotrajna. Samo promena političkog sistema sa mnogo mogućnosti kontrola je rešenje. A to je tek veliko pitanje i posebno kako to u Srbiji izvesti.

( 0 ) ( 0 )
Svi komentari

Politika
Tenis
Fudbal