Oblakoderi sa spratom manje

NEBODERI visine do 150 metara u prestonici će moći da se zidaju jedino u novobeogradskom Bloku 42. Zgrade do 30 spratova uglavnom će biti koncentrisane u Novom Beogradu i kraj autoputa, dok za ekstremno visoke kule sa više od 45 spratova u glavnom gradu - nema mesta.

Ovo su zaključci Studije visokih objekata koju je na poslednjem zasedanju usvojila Gradska skupština. Ovaj dokument predstavlja osnovu za usvajanje planova detaljne regulacije kojima će ta oblast biti konačno uređena.

- Studija je rađena intenzivno više od godinu dana i održan je niz javnih i stručnih rasprava - objasnio je Oliver Glišić, član gradskog veća. - Ona nema karakter planskog dokumenta i ne predstavlja osnovu za izdavanje lokacijskih dozvola ili osnov za izgradnju. Ne postoji automatizam između studije i onoga što će se dešavati u smislu izdavanja dozvola, već će se na osnovu nje raditi planovi koji će proći svu propisanu proceduru i ponovo se naći pred skupštinom grada.

Domaći i strani stručnjaci koji su učestvovali u izradi studije grad su podelili u četiri zone. Najmanja je ona u kojoj mogu da se grade izuzetno visoki objekti, od 100 do 150 metara, i ona obuhvata prostor između Unutrašnjeg magistralnog prstena i Ulice Milutina Milankovića. Umereno visoke kule, do 100 metara, mogu da se grade na pet lokacija na Novom Beogradu, kod Autokomande, kraj železničke stanice Prokop i u zoni autoputa od Mostarske petlje do Koreničke ulice.

Zgrade do 50 metara ili 15 spratova mogu da se nalaze u Novom Beogradu između Bulevara Mijahla Pupina, Tošinog bunara i Save, uz buduću liniju metroa od Vukovog spomenika do Ustaničke i na Adi Huji.

Jedan od osnovnih kriterijuma kojima su se vodili autori studije je vizuleni identitet grada. Predviđeno je da visoke zgrade ne smeju da narušavaju ambijentalne celine poput starog Beograda ili nekadašnjeg jezgra Zemuna.

Kule ne smeju da zaklone ni pogled na simbole prestonice kao što su Hram Svetog Save, Kalemegdan, Avalski toranj ili crkva Svetog Marka. Visokih objekata neće biti ni u okviru zaštićenih prirodnih dobara, a ne smeju ugroziti ni priobalni pojas Save i Dunava.

Prilikom pisanja studije vodilo se računa i o saobraćaju, podlozi i životnoj sredini.

NOVA RADNA MESTA

JEDAN od problema prilikom planiranja izgradnje visokih zgrada predstavlja preopterećenost saobraćajne mreže i nepostojanje metroa. Ipak, u studiji se ističe da Beograd ne treba da se odrekne potencijalnih investicija, jer je procenjeno da bi nova izgradnja mogla da proizvede nova radna mesta i bude način za promociju i podršku ekonomiji grada kao i da visoke kule predstavljaju simbol prosperiteta.