Kabina jedini dom

BRDO napuštenih brodova, đubre i sivi zidovi obližnje fabrike koje pluta rekom uobičajena je slika na pristaništu između "Gazele" i Železničkog mosta. Željko Babić, kome je dom kabina jednog od "penzionisanih" šlepova pobrinuo se da taj prizor izgleda makar malo lepše.

Među gomilom "gvožđurije" nazire se mala "kao za izložbu" doterana terasa sa šarenim suncobranom i bašta na palubi jednog od brodova, sa tek procvetalim muškatlama.

- Ovde, u svojih par kvadrata imam sve što mi je za život dovoljno - objašnjava ovaj Željko. - Imam vodu, struju, malu kuhinju, dušek za spavanje, čak sam i kuhinju napravio.

Ovaj pedestogodišnjak svoju kućicu na vodi dobio je od preduzeća "PIM" pre deset godina. Nije uspeo da obezbedi stambeno pitanje. Živeo je kao podstanar, po tuđim stanovima.

- Imam svoj krov nad glavom, ne moram stalno da se seljakam i to mi je bitno - objašnjava Željko. - Znam da ovde nisu savršeni uslovi, ali sasvim mi je dovoljno za normalan život. Udesio sam ovu starudiju "po svojoj meri" i stvorio dom.

Najvećih problema Željko ima kada je kišan period, pa se Sava podigne.

- Nezgodno mi je jedino kada krenu poplave, kao što je to bio slučaj ove godine - objašnjava Željko. - Voda je toliko nadošla, da je moja "kućica" plutala po keju. Jedva sam prelazio na obalu. Najteže je, ipak, bilo pre četiri godine, kada je malo falilo da šlep potone u reku.

Osim poplava, ovaj vedri čovek ima problema i sa đubretom koje voda svakodnevno donosi. Gomila kesa, plastičnih flaša, pa čak i bačen kućni nameštaj koji pluta vodom uobičajena je slika oko Željkovog broda.

- Potrudio sam se da lepo sredim svoj dom, međutim, ono što kvari sliku je gomila smeća oko šlepa koga svakog dana, čini mi se ima sve više - žali se Željko. - Zajedno sa radnicima brodogradilišta svakodnevno čistim otpatke, ali voda stalno donosi još. Osim neprijatnog mirisa i ružnog izgleda, bojim se da ne navučem i neku zarazu. Nikako ne mogu da shvatim kako su ljudi tako nemarni prema prirodi od koje žive.

Željko je bivši metalostrugar, a sada zarađuje za život radeći kao čuvar na gradilištima.

- Nemam stalno zaposlenje, već radim sezonske poslove - nastavlja priču Željko. - Porodicu nemam, živim sam, pa mi je ovoliko koliko zaradim dovoljno. Osim toga, ja sam skroman čovek i ne treba mi puno. Nije sve u novcu, velikim kućama i komforu. Radujem se malim stvarima. Zdravlje me odlično služi, a to mi je najbitnije. Za ostalo ću lako.