Prosvetitelji u novom ruhu

OBNOVA najstarije stambene kuće u prestonici u kojoj je od 1949. godine smešten Vukovog i Dositejev muzej trebalo bi uskoro da počne. Pomenuta rekonstrukcija zdanja u Gospodar Jevremovoj 21, koje je zaštićeno kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, obuhvatiće radove na fasadi, krovu i sanaciji vlage u prizemlju. U planu je i kompletna obnova stalne postavke koju čini više od 100 predmeta.
- Postavka nije menjana od 1949. godine, odnosno od osnivanja - objašnjava nam Ljiljana Čubrić, upravnik Vukovog i Dositejevog muzeja. - Kako je ovaj muzej memorijalnog tipa, nismo u mogućnosti da je proširimo, ali ćemo zameniti dotrajale vitirine i osavremeniti rasvetu.
Uprkos postojećem video nadzoru i fizičkom obezbeđenju, Vukovom i Dositejevom muzeju neophodna je i nova ograda. Ne da bi zaštitila vredne eksponate, već da bi sačuvala dvorište liceja u koji svakodnevno svraćaju "neželjeni" gosti.
- Imamo velikih problema sa narkomanima koji se ovde skupljaju u večernjim satima. Česte su i policijske racije, ali oni i dalje uporno dolaze. Takođe je mnogo i nesavesnih građana koji svoje kučiće dovode u dvorište muzeja da se olakšaju. Žalosno je, ali zaposleni u Muzeju svakodnevno moraju da čiste za njihovim ljubimcima. Postavljanjem više ograde uspećemo da se bar malo "zaštitimo" - dodaje upravnica ove kulturne ustanove.
Pomoćna zgrada Muzeja prvobitno je služila za goste iz drugih gradova, da bi tokom devedesetih godina bila utočište za nekoliko porodica izbeglih iz Hrvatske.
- Pomoćna zgrada je trenutno u veoma lošem stanju i ona će takođe biti obnovljena. Planiramo da u ovom delu organizujemo književne večeri i manje tematske izložbe - objašnjava upravnica Čubrić.
Kuća u kojoj je smešten Vukov i Dositejev muzej podignuta je između 1739. i 1789. godine i u to veme bila je jedna od najraskošnijih zdanja. U njoj je svojevremeno radila i Velika škola, prva srpska prosvetna ustanova posvećena višem obrazovanju. Kako istorija beleži, na prvom spratu ovog zdanja nekada je bio harem.

POSTAVKA
PUTNA torba, naočare, štula, štap, kubura - samo su deo lične zaostavštine Vuka Stefanovića Karadžića koja se može pogledati u muzeju. Na gornjem spratu nalaze se i njegovi portreti, prepiske, kao i jedan broj knjiga iz lične biblioteke. Muzej takođe čuva sedam originalnih pisama prvog srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića, koja se zbog velike vrednosti retko izlažu. Od njegovih ličnih stvari nažalost ništa nije sačuvano, jer su uništene u bombardovanju 1813. godine.

POSEĆENOST
UPRAVNICA Ljiljana Čubrić s ponosom tvrdi da je Muzej Vuka i Dositeja najposećeniji u gradu i da najveće interesovanje vlada među osnovcima i srednjoškolcima. Tu se, kako kaže, nađe i po neki strani turista prevashodno fasiciniran izgledom zgrade.
- Dnevno imamo grupe i od 400 đaka. U Muzeju je najveća poseta tokom vikenda i u vreme školske godine, naročito kada je gradivo posvećeno Vuku i Dositeju - kaže Čubrić.