Sele se i heroji ?

NA zapadnim obroncima Kalemegdanske tvrđave nalaze se bronzane biste Đure Đakovića, Ive Lole Ribara, Moše Pijade i Ivana Milutinovića. Samo retki znaju de se ispod postamenata nalazi i grupna grobnica u kojoj počivaju četvorica heroja. Ukoliko se prihvati ideja da se Tucovićevi posmrtni ostaci presele sa Slavije na Novo groblje, može li slična sudbina zadesiti i kalemegdanski kvartet ?
Zagovarači Tucovićeve selidbe ističu da grobu nije mesto na jednom od centralnih gradskih trgova. Ako se primene isti aršini, nije isključeno da se Tucoviću, u Aleji zaslužnih građana, pridruže Đaković, Ribar, Milutinović i Pijade. Po sistemu **ako ide Tucović, neka idu i njih četvorica**, drugi će smatrati da grobovima nije mesto na omiljenom šetalištu.
- Na Zapadu su se slavne i ugledne ličnosti sahranjivale u crkvama - objasnio je dr Predrag Marković, istoričar. - Pošto su duboko prezirali crkvu, ovdašnji komunisti su uveli svoj **model sahranjivanja**, po uzoru na ideološku braću iz Sovjetskog Saveza.
Marković smatra da su i grobnice na Kalemegdanu pokušaj da se stvori memorijalan kompleks, nalik onom u blizini Kremaljskih zidina.
- Osim čuvenog Lenjinovog mauzoleja u Moskvi, sličan spomenik je postojao i u Bugarskoj - podsetio je Marković. - Reč je o zdanju sagrađenom u čast Georgi Dimitrova. Posle pada komunizma, Bugari su požurili da sruše spomenik posvećen velikom revolucionaru. Zanimljivo je da su uspeli tek iz četvrtog puta.
Grobnicu na Kalemegdanu projektovao je arhitekta Bogdan Ignjatović. Spomenik je svečano otkriven 27. marta 1948. godine, kada su sahranjeni Ivo Lola Ribar i Ivan Milutinović, Godinu dana kasnije na istom mestu su pohranjeni ostaci Đure Đakovića. Ispoštovana je i poslednja želja Moše Pijade da počiva pokraj svojih drugova. Kovčeg sa Mošinim posmrtnim ostacima je 1957. godine iz Pariza prebačen na Kalemegdan. Bronzana poprsja Ivana Milutinovića, Ive Lole Ribara i Đure Đakovića izvajao je Stevan Bodnarov. Bistu Moše Pijade uradio je vajar Slavoljub Vava Stanković.
Posle sloma komunizma, mnogi su želeli da se odreknu svih **tekovina NOB-a**. U opštem obračunu sa **crvenom prošlošću** nisu pošteđeni ni spomenici na Kalemegdanu.
- Jedna za drugom nestajale su biste Đure Đakovića, Ivana Milutinovića, Žikice Jovanovića ... - ogorčen je Slavko Popović, predsednik republičkog SUBNORA. - Zaista ne razumem, jer se radi o ljudima koji su poginuli za ovu zemlju. Niko se nije obazirao na naše apele da se zaustavi vandalizam. Evo, sad im je i Tucović zasmetao.
Jedno je sigurno - zavladala je prava **epidemija** pomeranja starih spomenika. Svi imaju svoje **zato** i, nažalost, svi su po malo u pravu. Šta će se desiti ako se prestonički **virus** proširi i po unutrašnjosti ? Hoće li poetesa Desanka Maksimović i dalje počivati u pitomoj Brankovini ? Možda nekim izletnicima na Stražilovu **dune** da presele kosti Branka Radičevića, jer im njegov spomenik zaklanja pogled na Karlovce ?


(nastaviće se)