ZATVOR ZA NAPAD NA NASTAVNIKA: Koji obim zaštite prosvetarima bi mogla da obezbedi obećana izmena krivičnog zakona

POSLE sastanka koji su imali sa predstavnicima Vlade Srbije i obećanja da će njihovi zahtevi biti isunjeni, prosvetni radnici očekuju da će zakonom biti zagarantovano da će učenik koji izvrši nasilje u školi - ići u zatvor. Jer, prosvetari od Vlade traže izmene Krivičnog zakonika koje bi podrazumevale krivičnu odgovornost i zatvorske kazne za nasilnike, a za sebe zaštitu po ugledu na advokate koji su posebno zaštićeni ovim propisom.

Napadi na vršnjake, Foto Shutterstock

Ako im se mere zaštite izjednače sa onima koje imaju advokati, onda bi i za profesore važilo isto što i za advokaturu - da će napad u vezi sa obavljanjem službe, biti kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine. Učnilac bi ako prilikom izvršenja dela, nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oružja, bio kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. U zatvor od jedne do osam godina išao bi onaj ko nastavniku nanese tešku telesnu povredu. Za uništavanje imovine kazna bi bila zatvor do dve godine. Ako "razrezivanje" kazni za nasilje nad prosvetarima bude isto kao za advokate, za štetu koja prelazi 450.000 dinara, učinilac bi bio kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina.

Da li će se ove odredbe koje važe za advokate odnositi i na nastavnike znaće se kada budu gotove izmene i dopune Krivičnog zakonika na kojima stručnjaci Ministarstva pravde rade, a prosvetni sindikati očekuju da im tekst izmena bude dostavljen vrlo brzo.

Takođe, prosvetari traže i odgovornost roditelja. Zahtevaju da oni krivično odgovaraju umesto dece koja su mlađa od 14 godina, i zato ne podležu krivičnoj odgovornosti.

Ono što je izvesno jeste da se uvodi novo krivično delo - napad na nastavnika, a da tekst, pre nego što bude usvojen, mora proći javnu raspravu i dobiti zeleno svetlo nadležnih evropskih pravnih instucija.

- Rečeno nam je da je za sve to potrebno vreme, ali da se očekuje da izmene Krivičnog zakonika u Skupštini budu usvojene do kraja godine - kaže Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije. - To je prilično dug period, ali ako uspemo da ovo "izguramo" do kraja vredi sačekati toliko.

Međutim, pojedini pravni stručnjaci upozoravaju da je potrebno rešti više nedoumica, kao što je kako će biti tretirani đaci mlađi od 14 godina koji po sadašnjem zakonu ne podležu krivičnoj odgovornosti. Takođe, ističu da i već postojeća zakonska regulativa predviđa kazne.

- Deca između 14 i 18 godina već mogu da odgovaraju po Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela - pojašnjava advokat Jugoslav Tintor. - Izmene Krivičnog zakonika neće rešiti probleme nasilja u školama, jer to ne može nadomestiti manjak autoriteta nastavika.

Inače, smanjenje granice za krivičnu odgovornost sa 14 godina na 12, pominjano je nakon masakra u "Ribnikaru" i oko toga se još vodi polemika. Praksa je različita u različitim državama. U većini zemalja EU, pa i svim bivšim SFRJ ta granica je kao i kod nas - 14 godina. U Engleskoj,Švajcarskoj i Irskoj je 10, u Mađarskoj, Izraelu, Škotskoj, Kanadi, Kini i Turskoj je 12 godina, u Francuskoj - 13, dok je u nekim evropskim državama kao što su Češka, Danska, Finska ili Grčka granica 15, a u Belgiji 16 godina.

Po Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela, deca od 14 do 16 godina tretiraju se kao mlađi maloletnici, i njima se mogu izreći samo vaspitne mere (ukljičujući i vaspitno-popravni dom), deca od 16 do 18 su stariji maloletnici i njima u izutenim okolnostima može biti izrečena kazna maloletničkog zatvora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije