KACIGU NE NOSI VIŠE OD OSAMDESET ODSTO BICIKLISTA: Dvotočkaša sve više na ulicana, a jedna su od najgroženijih kategorija u saobraćaju

UPOTREBA bicikla u svakodnevnom životu u Srbiji je u porastu. Ujedno, jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju su upravo vozači bicikala.

S.B.

U 2023. godini poginulo je 46 biciklista, što čini devet odsto od ukupnog broja poginulih, dok je godinu pre toga poginulo 37. Dakle, došlo je do povećanja za oko 24 odsto, konstatuju u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

- U proseku, godišnje u Srbiji život izgubi nešto manje od 50 biciklista i bude povređeno oko 1.400. Ovi podaci dobijaju na težini kada znamo da su biciklisti procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju - kažu u ABS, i dodaju da je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pešake, bicikliste, vozače i putnike na motociklima i mopedima ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju, s obzirom na povećanu verovatnoću da budu teško povređeni ako dođe do saobraćajne nezgode, u odnosu na vozače i putnike u putničkim automobilima, autobusima, teretnim vozilima.

Ranjivi učesnici u saobraćaju čine 44 odsto poginulih u saobraćaju u Srbiji.

Biciklisti najčešće stradaju od maja do oktobra i zato je ABS u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, DDOR osiguranjem i EKO Serbia, pokrenula kampanju sa sloganom "Gledaj da te vide, vozi se biciklom".

Prema podacima iz prošle godine, kod nas je procenat upotrebe zaštitne kacige kod biciklista svega 15,7 odsto, odnosno 84,3 odsto biciklista ne koristi kacigu. Najveći procenat upotrebe evidentiran je u beogradskim opštinama. u poslednje tri godine značajno je povećana upotreba zbog kampanja posvećenih većoj bezbednosti biciklista.

- U najvećem broju slučajeva (65 odsto) biciklisti ginu tako što ih vozilo "sustigne". Najčešće ginu u vreme sumraka i prvog mraka, od 16 do 21 časova. U većem broju zadobijaju smrtne posledice na državnim putevima, gde su i veće dozvoljene brzine, dok lakše i teže povrede češće dolaze u naselju.

Foto: Grad Kikinda

U ABS skreću pažnju na važnost pravilne upotrebe bicikla i svetloodbojnog prsluka u noćnim i uslovima smanjene vidljivosti. Naime, u noćnim uslovima vozač automobila će pre uočiti pešaka u tamnoj odeći nego biciklistu u istoj takvoj odeći. Noću se dogodi skoro trećina saobraćajnih nezgoda sa teško povređenima. Takođe, više saobraćajnih nezgoda se događa u sumrak nego u svitanje.

ABS apeluje na bicikliste da nose zakopčanu zaštitnu kacigu na glavi, jer u slučaju pada ona može da im spasi život. Apeluju i da voze ispravan bicikl koji im po dimenzijama i drugim karakteristikama odgovara, a ručice na upravljaču moraju biti čvrste i pravilno podešene. Sedište mora da bude podešeno na odgovarajuću visinu tako da stopala obe noge mogu da dodirnu zemlju, ili kada vozač sedi na biciklu koleno mora biti ispravljeno u situaciji kada je stopalo jedne noge na pedali u najnižem položaju. Naravno, i kočnice moraju da budu ispravne.

Pneumatici na točkovima bicikla treba da budu napumpani pod odgovarajućim pritiskom. Svetla (belo svetlo na prednjoj i crveno na zadnjoj strani) moraju takođe da budu ispravna i postavljena na odgovarajuće položaje. Neophodno je budu ispravni i i zvonce ili sirena.

- Kada prelazite preko kolovoza, trudite se da se ponašate kao da ste pešak. Pogledajte levo, desno, levo. Kada procenite da je bezbedno, započnite prelazak gurajući bicikl. Koristite ručne signale da upozorite druge učesnike u saobraćaju ili im date obaveštenje o nameri (skretanje, promena položaja na kolovozu i sl.). Noću nosite svetlu i odeću sa retroreflektujućim materijalima. Kada vozite kolovozom, krećite se najviše metar od desne ivice, ali ne uz sam ivičnjak, da biste bili uočljiviji za vozače motornih vozila i izbegli slivnike, poklopce od kanalizacije i sl. Brzinu prilagodite tako da uvek možete da se zaustavite na vreme. U vožnji ne koriste mobilni telefon i poštujte saobraćajnu signalizaciju - poručuju iz ABS.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije