Nije dozvoljavao da ga zovu deda

OD školskog dvorišta Druge muške gimnazije u kojem ga je video, otkrio i u Zvezdu poslao čuveni slovoslagač "Politike" Dimitrije Milojević, čika Mitke, 1952. godine, pa sve do 5. januara 2019. godine kada se Dragoslav Šekularac preselio u nebeski najbolji tim sveta, ispričano je mnogo priča i anegdota.

Neki hroničari Šekijevog vremena tvrde da bi se od novinskih tekstova i fotografija koje su objavljene za života neprikosnovenog driblera, vrlo lako mogla opasati Zemljina lopta. Onom drugom, pravom fudbalskom loptom Šeki je mogao sve i radio je sve. Kao i u životu. Tvrdio je za sebe da može i van terena da radi sve, jer voli da radi baš sve...

Na kraju ovog feljtona, evo samo simboličnog podsećanja na neke od izjava iz Šekijevih usta kojima je on najbolje opisao svoj život i svoju karijeru.

"MNOGO dugujem mojoj Crvenoj zvezdi. U njoj sam naučio sve i dobio sve. Nešto od tih manira sam kasnije prenosio svojim saigračima, ili prvotimcima Zvezde čiji sam bio trener u pohodu na dve duple krune. Piksi i Dejo Savićević su bili slični kao ja. Voleli su fudbal i voleli su da slušaju lepe i poučne priče."

"Danas svi besne nekim ludim i skupim kolima po gradu. Ali, nijedan od tih automobila neće biti kao moja 'vespa' ili 'buba' kojima sam se šepurio pre i posle svakog treninga u Zvezdi. Toliko sam se šepurio da sam i u zimskim mesecima dolazio na treninge na 'vespi', pa kada me čuveni trener Aca Obradović opomenuo da previše izostajem sa treninga zbog prehlada, naučio sam vožnju na njegovim kolima na pomoćnom terenu."

"Kada je otac Bogosav hteo, na nagovor prijatelja da me iz Zvezde prebaci u Partizan, jer su ko bajagi tamo bili bolji uslovi i sigurnije pare, pobegao sam od kuće skoro puna dva meseca. Tek posle mnogo godina je ćale došao na moju utakmicu. Nikad mu nisam zaboravio stres i nerviranje koje mi je priredio kao klincu, pa mu u životu nikada nisam nabavljao besplatne karte. Uvek je morao da ih kupuje."

"KADA odigram dobru utakmicu nisu mi u glavi bile samo pare, kao mnogim mojim saigračima koji su odmah pitali kada će plata ili premija. Meni je bilo najvažnije da odmah posle tuširanja odem do 'Madere'. Samo da bi me svi videli."

"Ono kada sam novčanicom od 5.000 dinara brisao cipele u centru Beograda je u stvari bila šala namenjena mom drugaru Vladici Popoviću koji se tada šetao sa mnom, a bio je malo 'težak' na parama. Tako sam ga samo nervirao par sekundi i naravno da sam petohiljadarku vratio odmah u džep. Već tada sam video šta u stvari znače čaršijske priče, jer mi se taj gaf prilično obio o glavu, pošto su ceo Beograd i cela Jugoslavija pričali kako sam bahat i kako se sprdam sa radničkom klasom koja teško zarađuje za život, dok ja prosipam narodne pare."

U gardu sa životom Foto Dokumentacija "Novosti" i foto-arhiv "Borba"

"Bio sam treća godina srednje škole kada je moja supruga bila na prvoj godini. Onda sam ja i dalje bio treća godina, a ona druga, pa smo na kraju konačno krenuli u isti razred, kada smo se zavoleli i posle velike ljubavi i venčali."

"U ŽIVOTU sam pročitao samo tri knjige. Jedna je autobiografija Milutina Šoškića, druga je monografija koju mi je poklonio Matija Bećković u znak sećanja na njega i Olju Ivanjicki. Treće se ne sećam."

"Bolestan sam. Bole me noge, imao sam nekoliko operacija srca, izdaju me polako noge, leđa, kičma. Krećem se slabo i izlazim u grad sve ređe. Baš zbog toga se najviše družim sa omladinom. Pa, ne mislite valjda da ću da se družim sa vršnjacima od kojih bi slušao slične priče kao što je ova moja. Da slušam o istim problemima. Jok... Nema šanse. Pa, ja ni svojim unucima ne dam da me zovu deda, već me me zovu lave."

"Mislim da sam gotov. Pred umiranjem sam. Ali i ovakav kakav sam razmišljam kako i gde da namaknem, makar i da ukradem od nekoga 10.000 dolara i odem u Las Vegas. Makar na desetak dana."

MANČESTER JUNAJTED

PRE 61 godinu, 6. februara 1958, vraćajući se sa revanša Kupa šampiona protiv Zvezde u minhenskoj tragediji, u avionskoj nesreći život je izgubilo osam fudbalera Mančester junajteda. Dva dana ranije, na stadionu Partizana, Zvezda je remizirala 3:3, iako je na poluvremenu gubila 3:0, a pošto je prvi meč u Mančesteru završen porazom od 2:1, Šekularac se setio tog kobnog meča.

- Imao sam neviđenu šansu u Beogradu za 4:3. Da je tako završeno igrala bi se majstorica u Italiji i Englezi ne bi otputovali u smrt. Eh, da sam im dao i taj četvrti... Kod kuće nemam nijednu svoju fotografiju na zidu, ali imam sliku Mančester junajteda iz te godine - pričao je Šekularac.

KRAJ