Vaspitanje nove srpske elite

SRBIJA se u 19. veku obnavljala u teškim uslovima, na prostoru izloženom unakrsnoj vatri interesa velikih sila koje su je posmatrale kao mladu državu, a njen narod kao oruđe za ispunjavanje sopstvenih ciljeva. Knez Miloš je procenio da se državna administracija ne može zasnivati na "uvezenim" obrazovanim prečanskim Srbima, već da je državi neophodna njena sopstvena elita.

Filip Hristić je bio pripadnik te namenski stvarane klase državnih činovnika. Započeo je školovanje 1826. u Beogradu, gde se upisao i u prvu srpsku gimnaziju 1830. kao pripadnik prve generacije srpskih srednjoškolaca. Zatim se 1836. upisao u tek osnovanu Bogosloviju, posle koje je upućen u državnu službu. Kad je u decembru 1837. godine otvorena u Požarevcu prva vojna akademija u Kneževini Srbiji, knez Miloš je odlučio da se u nju upiše cela prva klasa gimnazijalaca koje je povukao iz državne službe i vratio u klupe. Vojna akademija postojala je samo šest meseci. Posle njenog zatvaranja Hristić je naimenovan za praktikanta u Ministarstvu prosveštenija i saniteta, gde je brzo napredovao. Knez Miloš je 1838. odlučio da najbolje đake koji su završili gimnaziju i vojnu školu pošalje na dalje školovanje u inostranstvo, a među njima je bio i Hristić. Od 1839. do 1855. godine, posle nepune dve decenije, u Srbiji je bilo dvesta visokoškolovanih činovnika koji su predstavljali novu inteligenciju.

FILIP Hristić je u svojim "Uspomenama" ostavio iskreno svedočanstvo o strahovitom kulturološkom šoku koji su doživeli prvi državni stipendisti već na samom putu ka Rusiji, Beču, Pešti i Parizu.

- Hristić je, kao i svi ostali pitomci, bio svestan kulturološke i civilizacijske zaostalosti Kneževine u odnosu na evropski zapad. Zbog toga su se veoma trudili da što brže usvoje evropski način mišljenja i ponašanja, koji su kasnije doneli u Srbiju. To je doprinelo da u Srbiji uskoro postanu uočljiva društvena grupacija, s posebnim načinom razmišljanja. Pošto je Hristić školovanje nastavio kao državni pitomac u Parizu, samim tim je pripadao prvoj generaciji srpskih đaka "parizlija". Oni su po brojnosti predstavljali najmanju grupu srpskih studenata školovanih u inostranstvu. Međutim, odmah po povratku u Kneževinu, oni su postali, kao celina, uočljivi u kulturnom i društvenom životu Srbije. Srbi iz Austrije (iz Preka, kako su ih tada zvali) do tada su smatrani društveno najnaprednijim elementom u društvu Kneževine. Pariski đaci doneli su nova shvatanja koja su stekli tokom studija u Francuskoj. Ova gledišta izgledala su narodu u Srbiji revolucionarna i radikalna - navodi dr Jelena Paunović Štermenski.

ŠKOLOVANjE buduće srpske elite nije bilo nimalo lako, jer državne stipendije koje su studentima bile dodeljene nisu bile dovoljne ni za pokrivanje osnovnih životnih potreba, smeštaj i hranu. Nisu imali udžbenike, a ni odeću nisu mogli da plate. Zbog jakih zima za koje nisu bili pripremljeni, bili su lošeg zdravstvenog stanja.

Hristić je odbranio doktorat prava 1848, koja je zapamćena kao godina revolucija u Evropi. Tokom povratka u Srbiju posetio je Englesku i Nemačku, a mesec dana zadržao se u Berlinu, gde se družio sa Dimitrijem Matićem, koji je tamo studirao prava. Hristić je pohađao i predavanja tamošnjih profesora da bi usavršio znanje nemačkog jezika. Dimitrije Matić je za Filipa Hristića rekao: "Dobar, iskren, rodoljubiv Srbin, neka samo zdrav i srećan bude, Srbija će u njemu vrlog radnika imati. Njemu obšte blago na srcu leži."

Hristić i njegovi drugovi su u Srbiji zatekli oligarhijski ustavobraniteljski režim, čiji je osnovni stav bio da vlast treba poštovati samo zato što je vlast i da narod ne treba da se bavi politikom. Mladi ljudi školovani na nemačkim i francuskim univerzitetima predstavljali su direktan kontrast ustavobraniteljima čije su vođe bile slabo pismene ili čak i nepismene.

UTICAJ francuskih đaka najviše se mogao uočiti u kulturnom životu Srbije, naglašava dr Jelena Paunović Štermenski: "Isticali su se usvojenim evropskim navikama i načinom života koji su stekli tokom višegodišnjeg života u inostranstvu. Udaljili su se od tipičnog načina života u Srbiji, načina oblačenja sa fesovima i opancima, koji su poznavali pre odlaska u Evropu." Tadašnja elita Srbije okupljena u Državnom savetu koji su činili Avram Petronijević i drugi srpski uglednici, ali samouki trgovci, još uvek je oponašala tursku upravljačku elitu. Oni su "parizlije" videli kao strance koji su unosili nemir u srpsko društvo. Svi ovi mladići bili su označeni kao revolucionari.

Na Petrovskoj skupštini pariski đaci, sad profesori liceja, izneli su zahteve za slobodu "predavanja nauka" i štampe, koji nisu ostvareni.

"Ovo je bila revolucionarna iskra među mladom inteligencijom, koja je zabrinjavala ustavobraniteljske vlastodršce. Upravo zbog tih zahteva tokom 1848-'49. godine pojačan je nadzor nad Licejom", ističe dr Jelena Paunović Štermenski.

TOKOM osam godina koliko je Hristić proveo u inostranstvu radi školovanja i usavršavanja (1840-1848), u Srbiji su se promenile dve dinastije i tri vladara. On je odrastao i započeo školovanje tokom vladavine kneza Miloša, Srbiju je ostavio 1840. godine, u vreme prve vladavine kneza Mihaila, a kad se vratio 1848. na vlasti je zatekao kneza Aleksandra Karađorđevića i ustavobranitelje. On je 1848-'49. godine radio kao sekretar u Ministarstvu prosvete, gde je postao i sekretar školske komisije koja je sastavila prve udžbenike na srpskom jeziku: Bukvar, "Prva znanja", tri čitanke, "Kratku srpsku istoriju", "Kratki zemljopis", "Kratku računicu" i "Kratku gramatiku". Prva znanja i tri čitanke za prvi, drugi i treći razred napisao je sam Hristić, a u pisanju ostalih knjiga učestvovali su Kosta Cukić, Dimitrije Matić i Ljubomir Nenadović, koji je bio austrijski đak.

DRŽAVNI pitomci školovani u inostranstvu bili su kandidati za najviše državne, crkvene i vojne položaje. Po povratku u zemlju dobijali su nameštenja profesora liceja gde su širili liberalna zapadnjačka gledišta o pravnoj državi i demokratsku doktrinu. Zbog takvih javnih predavanja su udaljeni sa liceja i premešteni u administraciju. Njih je smenio Državni savet koji je u suštini bio savet staraca, uglednih učesnika ustanaka.

- Stari savetnici izneli su mišljenje da školu treba prepustiti nadležnosti crkve, a učitelje staviti pod kontrolu sveštenika. Još treba istaći da su državni savetnici bili izuzetno imućni ljudi, što je doprinosilo njihovom ugledu i uticaju. Rusija je, takođe, pokušala, ne baš uspešno, da rad prosvetne komisije stavi pod svoju kontrolu. Dva ruska profesora Bogoslovije koja su bila njeni članovi nisu mogli da ostvare veći uticaj na sastavljanje nastavnih planova i programa. Iako se Filip Hristić nije javno isticao u širenju liberalnih ideja, ipak je svesrdno, svojim učešćem u prosvetnoj komisiji, iz pozadine pomagao svojim drugovima. Delovanje iz senke će se i kasnije pokazati kao osnovni način Hristićevog nastupa u politici. Svoj uticaj u diplomatiji sprovodio je na manje prikriven način - ukazuje dr Jelena Paunović Štermenski.