Rezolucija Josipa Broza o tikvama

ZRENjANIN, 25. 10. 1969. godine, Tito je u poseti ovom banatskom gradu. U svom obraćanju domaćinima, onako, usput, kaže:

"Evo, na primer, nedavno ste videli, tu neki komad, kazališne neke tikvice. Kako cvate tikva, ali ta njegova tikva, koji je to pisao, ne cvate, jer ona je, izgleda, potpuno gnjila... blati naš društveni sistem, hoće na svaki način da se naše društvo prikaže kao društvo koje ne valja... Znate vi šta on to govori... A ko govori? Govori onaj koji je bio na Mramoru, na otoku tamo, na Golom otoku. I većina tih ljudi, većina... to ih nema, mali broj, ali su vrlo glasni... Ja ne tražim da mi sad njega, šta ja znam, hapsimo, i tako dalje, nego, naprotiv, da bude glas javnosti, onaj koji će njih onemogućiti da se bave takvim poslom."

Ovim rečima "sin naroda i narodnosti" presudio je jednoj predstavi, koju nije ni gledao. Pozorišni komad "Kad su cvetale tikve" posle pet izvođenja skinut je s repertoara Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a roman Dragoslava Mihailovića, po kojem je i napisao dramu, prognan iz biblioteka i knjižara. Priča o beogradskom bokseru Ljubi Sretenoviću, zvanom Ljuba Vrapče i Šampion, koja je otvorila temu nasilja i prvi put javno progovorila o logoru na Golom otoku, političkoj i policijskoj torturi nad neistomišljenicima u tadašnjoj Jugoslaviji, postala je politički skandal. Svojevrsna "rezolucija o Tikvama" i izjašnjavanje po komitetima o ovoj temi označili su početak otvaranja problema slobode govora, mišljenja i izražavanja u komunističkom režimu, a posledice koje su autori i umetnici angažovani oko predstave snosili danas su gotovo nezamislive.

- JOSIP Broz i ja nismo ginuli od uzajamnih simpatija, ali dometi su nam bili različiti. On je mogao da me ubije, a ja njega nisam. Napao me je zbog drame koju nije ni čitao, ni gledao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je istog dana pred šestu reprizu skinuta s repertoara. Nastala je paklena dreka protiv takozvanog crnog talasa u književnosti i kulturi, protiv golootočana - seća se Mihailović. - Želeći da se još više približi Brozu, Marko Nikezić, šef srpskog saveza komunista, koji je važio za liberalnog političara, u jednom govoru je rekao da moja drama predstavlja klasnu i nacionalnu izdaju. To je postalo formula kojom su mi više godina drali kožu, a u mom dosijeu našla se kao lažni razlog za policijsko praćenje.

Glavna kampanja protiv Mihailovića vođena je u oktobru 1969, a kako se ona odvijala, sačuvano je u Arhivu Josipa Broza. Mihailović iz ovog arhiva ima 54 strane, i već na prvom dokumentu koji nam je pokazao, a predstavlja izveštaj o "strašnom događaju zvanom Kad su cvetale tikve u JDP", stoji u gornjem desnom uglu olovkom dopisano "Ne!" - ma šta to značilo.

U IZVEŠTAJU koji je potpisao Bora Pavlović, tadašnji predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, između ostalog, piše:

"Nekoliko političkih radnika koji su gledali predstavu jednodušni su u mišljenju da je autor sudbinu jedne porodice, a posebno glavnog junaka, uzeo kao povod da plasira neprihvatljive političke stavove koji dovode u sumnju politiku SKJ i naše zemlje u periodu otpora IB. Još više od ovakvog političkog sveta, gledaoca mora pokrenuti na razmišljanje niz dubljih ideoloških i etičkih poruka koje, najkraće rečeno, upućuju na pesimističke zaključke o sudbini čovekove ličnosti u bilo kom sistemu, a naravno i u ovom našem. Politika i ideologija samo su okvir da se ljudima bezdušno manipuliše u ime nekih 'viših ciljeva', najviše etičke vrednosti se traže u slobodnom čoveku, van realnog socijalnog i političkog konteksta."

"Tikve" su ušle u zabran jer su progovorile o temi o kojoj se skoro dve decenije ćutalo. Glavnom junaku, bokseru koji se ne bavi politikom, otac i brat su uhapšeni zbog IB. O Golom otoku se do tada nije uopšte govorilo, ni posredno, ni aluzijama. Bila je to vrlo zabranjena tema i svako je to znao.

- U romanu nisam pomenuo Goli otok. Samo sam pomenuo Bakar, koji je bio zadnja pošta za Goli otok - kaže Mihailović. - Posle sam to u drami pomenio, možda zato što se, dok smo pripremali predstavu, otvoreno govorilo o tome. Najparadoksalnije je to što je Tito u govoru kojim je zabranio "Tikve" prvi put javno priznao postojanje Golog otoka - kaže ovih dana autor koji je i sam, kao student prve godine književnosti, deportovan na otok užasa.

KLjUČNA scena koja je dovela do zabrane bila je kada glavni junak Ljuba Vrapče, koga je glumio Miša Janketić, kaže starom udbašu Perišiću, direktoru bokserskog kluba, kojeg je igrao Ljuba Tadić: "Gori ste nego Nemci!" Ta rečenica je odjeknula strašno.

"Sadržaj drame je nedvosmislena kritika našeg odnosa prema ibeovcima. Obavešteni smo da je književnik Mihailović, inače, bio, po liniji IB, 20 meseci na Golom otoku" - napisao je Boro Pavlović u izveštaju, uz napomenu da su čuli da Živojin Pavlović priprema ekranizaciju romana, pa će "sa svoje strane preduzeti odgovarajuće mere".

Na svakom od 54 lista iz Titovog arhiva raspravlja se o Mihailoviću. Gotovo na svakom dokumentu stoji latinička oznaka koja se tumači kao "VT" - "video Tito". Broz je na nekim stranicama dopisao svoje komentare: "Slučajevi retki kao kad domaćici iskipi mleko" ili "Šta na tu diskusiju mogu da kažu drugovi iz bratske Srbije?"

Iz informativne službe CK SK Srbije Tito je dobio kritičke prikaze objavljene u dnevnim listovima, kao i informacije sa sastanka komunista JDP na kome se razmatraju prigovori javnosti zbog izvođenja drame u režiji Bore Draškovića.

"Upravo zbog toga što želim da odbranim predstavu u celini, mislim da neke scene treba korigovati, jer pitanje predstave je pitanje nekih detalja", ostale su sa sastanka zabeležene reči glumca Ljube Tadića, koji predlaže da se dodaju reči sloboda, ravnopravnost, zemlja, kako bi se odbranio stav koji zastupa pukovnik Perišić, a da bi pukovnik Udbe mogao da kaže Ljubi: "Jednog dana ćeš shvatiti zašto je ovo potrebno."

I TADAŠNjI upravnik JDP Bojan Stupica stao je u odbranu predstave:

"Bojim se da većinom negativno reaguju oni koji dolaze posle prve pauze, kad predstava staje na druge noge. Ljuba bokser govori rečima boksera, a ne člana Centralnog komiteta. Autor vrišti protiv dehumanizacije, a to čini i ovo društvo."

Na sastanku je predloženo da se organizuje okrugli sto i pozovu ljudi koji imaju šta da kažu o predstavi, ali se "unapred isključuje svaki razgovor koji ima tendenciju da predstavi priđe kao pokušaju svesnog i zlonamernog iskrivljavanja političkih događaja iz naše prošlosti".

Za kritičare, primetili su analitičari CK SK Srbije, piščeva politička poruka nije dostojna pomena: Oni je ili ne pominju, ili joj, kao Muharem Pervić, odriču političku stranu, tvrdeći da ni roman ni drama nisu politički.

ZAŠTITNI PLAŠT

AKADEMIK Mihailović kaže da su ga na izvestan način svojim stradanjima spasli Solženjicin, Babelj i Šalamov. U vreme kada je Tito održao govor kojim je praktično zabranio prikazivanje predstave "Kad su cvetale tikve", zatvaranje i teranje pisaca u socijalističke logore već je izazvalo poplavu odbojnosti prema socijalizmu. I to je za njega bio zaštitni plašt.

- Oprezni Broz, da nije rekao "Nećemo ga hapsiti", njegov postupak bi bio vrlo loše prihvaćen u svetu - kaže Mihailović.