Žestoki momci na robiji

BEOGRADSKI Okružni zatvor, zvani CZ, svojevremeno je "ugostio" plejadu likova iz srpskog podzemlja. Gotovo da nema žestokog momka koji makar nakratko, osim evropskih kazamata, nije "posetio" i ovaj srpski. Prema svedočenjima njihovih savremenika, kao "najprestižniji" zatvorenici označeni su Đorđe Božović Giška, Iso Lero, Željko Ražnatović Arkan, Radoslav Ćaldović Ćenta, njegov zet Miša Cvetinović...

Robijali su ovde i Zoran Uskoković Skole, Ljubomir Magaš - Ljuba Zemunac, pa čak i bivši predsednik Slobodan Milošević, "srpska majka" Dafina Milanović, prvi čovek nekadašnje tajne srpske policije Radomir Marković, bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija...

GIŠKA Božović i Ćenta Ćaldović su u beogradskom kazamatu boravili 1982. i 1983. godine. Stražari iz tog vremena navode da je Giška bio pravi komandant Okružnog zatvora.

- Držao je red i disciplinu na kulturan način, zajedno sa Ćentom, tako da su i zatvorenici i čuvari bili mirni i u dobrim odnosima. Mene su kao čoveka najviše uznemiravale ubice. Mi u Centralnom zatvoru imali smo takozvano F odeljenje, u kome je u jednom momentu bilo čak 12 ubica. Prvi ubica kog sam upoznao bio je šezdesetogodišnji seljak Aca Milutinović sa Golije. U CZ je doveden zbog petostrukog ubistva svojih komšija. Mi, stražari, nismo strepeli od njega, ali su pravila nalagala da ga vezujemo. Postojala je opasnost da bi Aca presudio sam sebi. Kada mu je izrečena smrtna kazna streljanjem, zaplakao je. A kada je krenuo na streljanje, uhvatio me je u hodniku za ruku i zavapio: "Ne daj me, komandire!" - ovako je to vreme opisao jedan od komandira u CZ Dragan Petrović.

U BAČVANSKOJ ulici broj 14, na zvaničnoj adresi CZ, jedno vreme je "stanovao" i Ranko Rubežić. On je, tvrde svedoci, bio jedini zatvorenik koji je u uhu imao dijamantsku minđušu, a koju stražari nisu smeli ni da dirnu, a kamoli da mu je skinu. Kažu da je izvršavao sva naređenja bez pogovora, da ni sa kim u zatvoru nije ulazio u sukob, kao i da nije dobijao batine.

Mnogi robijaši opisivali su Isu Lera zvanog Džambo kao izuzetno dobrog čoveka. Navode da je bio popularan među zatvorenicima jer je štitio slabe. Imao je veliko srce i borio se za prava malih ljudi. Tvrde da je bio u stanju ceo inventar da polomi ako bi čuo da je neki zatvorenik pretučen bez razloga. Tada bi se sam prijavio čuvarima da ga kazne batinama.

Najsuroviji i najnepokorniji stanovnici CZ, prema svedočenjima, bili su izvesni Totara, osuđen za 20 silovanja, Blagoje Radojević Ćora, Ljuba Zemunac, Mihajlo Divac i Voja Amerikanac. Totaru su opisivali kao krupnog momka koji je imao običaj da hvata žene tako što bi im glavu zaglavljivao na prozor od automobila, a potom ih otpozadi obljubljivao. U CZ je upotrebljavao svoju snagu, pa je bilo potrebno da ga 20 stražara hvata, obara, tuče i smiruje. Za Ćoru navode da se sekao žiletom, da je skakao na prozore, lomio staklo i ucenjivao stražare da će se ubiti. Ubrzo se "navukao" na drogu, tvrde da je oboleo od HIV, a na kraju se i "overio".

JORDAN Antonić, nekadašnji čuvar i prijatelj 200 najpoznatijih srpskih kriminalaca, pričao je da je Ljubomir Magaš terorisao sve, jer je uterivao red, strogu disciplinu i tražio gluvi mir dok on spava. Ko nije voleo gimnastiku ili boks, dobijao je batine od njega. Ljuba Zemunac je naterao 20 zatvorenika da 30 dana žvaću hleb od kog je on vajao šahovske figure. Ta šahovska garnitura je pravo umetničko delo kojem su se divile strane delegacije kada su posećivale CZ. I danas se nalazi u Muzeju beogradskog zatvora.

Prema rečima Antonića, kad bi Ljuba pobesneo, moralo je da ga tuče desetak čuvara, i to samo oni koji su bili teži od 120 kilograma i koji su nekada bili policajci. Mihajlo Divac zvani Dile, jedan od pripadnika stare garde novobeogradskih kriminalaca i akter filma "Vidimo se u čitulji", bio je momak brze i kratke pameti. Voleo je da napada čuvare. Dizao je čak i kasete na njih, pa je često dobijao batine.

- Vojislav Raičević, Voja Amerikanac, bio je samo pet dana u CZ, ali se zamerio čuvenom stražaru Koprivici, koji ga je tukao kao vola u kupusu - pričao je Antonić.

BIVŠI komandir straže u Okružnom zatvoru u Beogradu Jordan Antonić svoja sećanja je opisao u knjizi "Najžešći robijaši Centralnog zatvora". U njoj je opisano 30 zatvorenika Okružnog zatvora s kojima se Antonić sprijateljio, ali u svojoj arhivi ovaj penzionisani zatvorski čuvar, kako je pričao, ima dosijea o još 170 beogradskih kriminalaca i robijaša:

- Za 16 godina rada u CZ upoznao sam oko 20.000 zatvorenika, ali sam se sprijateljio sa 200 najpoznatijih srpskih kriminalaca. Zvali su me Joca Kreza, zbog mojih loših zuba, i smatrali su me za svog prijatelja, jer sam ja bio veoma korektan prema njima. Krišom sam im nabavljao i donosio cigarete, vruću kafu, za koju su i zlato nudili, hranu i tranzistore. Arkanu sam kradom uneo pečeno prase, koje mu je supruga Natalija poslala za rođendan.

Prema rečima Antonića, u CZ je u proseku svakodnevno privođeno po 15 ljudi. Najviše ih je uhapšeno dan posle ubistva Ranka Rubežića, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada je njih 56 "stiglo" u zatvor.

Antonić je pisao da je vrlo brzo shvatio da su čuvari zatvorenika u neku ruku s vremenom postajali kao i njihovi štićenici. Tu uzajamnu vezu nisu mogli da spreče, jer su i čuvari, baš kao i robijaši, samo ljudi sa svojim vrlinama i manama. On je, u zavisnosti od toga kako su prihvatali robiju, zatvorenike delio na četiri grupe.

U PRVOJ su bili kriminalci povratnici, koji su se u CZ osećali kao kod kuće. U drugoj grupi su strašljivci, mahom privredni kriminalci, koji su kukali da su nevini i strahovali ne samo od zatvora, već i od drugih zatvorenika. U trećoj grupi su, prema Antonićevoj kvalifikaciji, histerični slabići, kriminalci koji su bili drski i bučni, i time sakrivali svoje slabosti. Najdosadniji zatvorenici CZ su narkomani, koji spadaju u četvrtu grupu, jer stalno kukaju, žale se i traže drogu ili neke druge opijate.

- Moram da priznam da su žene robijaši mnogo bolji ljudi od muškaraca - kazuje Jordan Antonić. - Žene su u Okružnom zatvoru u Beogradu, u to vreme, bile čvršće, izdržljivije, realnije i mnogo bolji organizatori života iza rešetaka. Dafina Milanović je bila prava gazdarica u CZ kada je uhapšena, 1988. godine, zbog pronevere. Imala je velike privilegije u zatvoru. A kada je postala vlasnica Dafiment banke, sve čuvare koji su je tada pazili u CZ prebacila je kod sebe. U vreme kada smo imali platu pet maraka, naše bivše kolege su kod Dafine kao telohranitelji primali po 1.000 maraka.

ZATVORENIK I NARODNI POSLANIK

Mišo Cvetinović i Željko Ražnatović su bili tihi i neprimetni ljudi. Arkan je u CZ bio 1983. i 1984. godine zbog ranjavanja dvojice policajaca i zbog toga što je prebio jednog bivšeg fudbalera Crvene zvezde. Ovako ih je opisao nekadašnji komandir straže Dragan Petrović, i rekao da su Arkana smestili u sobu broj 1 sa još 20 robijaša. Delio je sa njima pasulj i kolače, koje je mnogo voleo. Deset godina kasnije, Željko Ražantović im je kao narodni poslanik došao u vizitu. Tada je pokušao čuvarima da podeli po 100 maraka, ali oni to nisu smeli da prime. Zatočeni lopovi su ga psovali i vikali za njim: "Arkane, majku ti tvoju, i ti si kriminalac, kako možeš da nam kao političar dolaziš u posetu?!"