Vratničanin među svetskim legendama

FUDBAL, ovaj naš evropski iliti soker u Severnoj Americi, izborio se za svoje mesto zahvaljujući, između ostalog, i velikom broju srpskih iseljenika koji su odličnim partijama u američkim klubovima skretali pažnju na sve veće domete ovog sporta. Jedan od najboljih među njima je i Ane Mihajlović (65), iz Detroita, koji je tokom uspešne karijere nosio dresove gotovo svih najboljih klubova preko Atlantika i ostao upamćen kao prvi Srbin koji je igrao za reprezentaciju SAD. I danas, kao trener, postiže uspehe u radu s mlađim kategorijama. Pre tri godine izabran je za američkog soker trenera godine 2013.

Iako je vrata sportskog uspeha Ane otvorio još krajem šezdesetih godina u Jugoslaviji, put ga je odveo u SAD. Rodom iz Vratnica kod Tetova, otisnuo se stazom kojom je pre njega prošao veliki broj njegovih zemljaka i rođaka. Potiče iz tradicionalno pečalbarskog kraja, iz koga su generacije odlazile u beli svet u potrazi za uspehom i boljim životom. Prvi Vratničani su se otisnuli u Ameriku još početkom prošlog veka.

ZA LOPTOM, Mihajlović je prvi put potrčao u rodnom selu, braneći boje lokalnog Hajduka iz Vratnice. Njegova životna "bubamara" zakotrljala se odatle ka Tetovu i klubovima Ljubotenu i Teteksu. U to vreme završavao je gimnaziju, upisao Pravni fakultet u Skoplju i položio prve ispite.

- Fudbal mi je istinski ležao kao sport. Igrao sam levu polutku i mnogi su me poredili sa legendarnim Draganom Džajićem - priseća se Mihajlović. - U Teteksu sam pružao zaista dobre partije, i sve je bilo spremno za transfer u skopski Vardar. Čak mi je na jednom turniru u Skoplju tadašnji kapiten Vardara Meto Spasovski čestitao dolazak. Da ponesem dres ovog kluba, isprečilo se izuzetno veliko obeštećenje koje su tražili ljudi iz uprave fudbalskog kluba Teteks, a za koje je Vardar mogao da dovede bilo kog fudbalera najvišeg ranga. Zato sam odlučio da krenem za Ameriku, poput mojih roditelja, braće, rođaka... Spakovao sam se 1972, kupio rečnik engleskog jezika i krenuo za Detroit.

NA ISELjAVANjE Vratničana iz Titove Jugoslavije, posebno u SAD, uticala je i tadašnja specifična politička situacija u Makedoniji. Tadašnja vlast sprovodila je više ili manje prikrivenu "makedonizaciju". Vratnicu i tetovski kraj oduvek su naseljavali Srbi, koji su se ovim težnjama stalno suprotstavljali. Žitelji ovog dela Makedonije imali su i etiketu "bundžija" i "remetilačkog faktora", koja im je okačena već prvih posleratnih dana, kada su poslali delegaciju u Beograd da traži pripajanje ovog dela Makedonije Srbiji. Vlast je zato činila sve da Vratničane "pomakedonči". Stara srpska prezimena sa završetkom "ić", promenjena su na - "ski".

- Prvi dokument koji sam dobio a u kojem je ispravno pisalo moje prezime bio je pasoš SAD - kaže Mihajlović. - Ubrzo se proširio glas da je došao neki mali iz Jugoslavije koji vrhunski igra i stigao je poziv za američku reprezentaciju. Zahvaljujući tome, na moju adresu stigao je i koverat sa svim potrebnim formularima za državljanstvo SAD. Tako sam postao Amerikanac.

FUDBALSKO ime preko Bare Mihajlović je vrlo brzo stekao. Glas o njemu širio se brzinom kojom je prodirao kroz protivničke odbrane. Karijeru je nastavio igrajući za klubove u kojima će se sresti i s najvećim fudbalskim imenima svog vremena.

- Kratko sam igrao za Kobre iz Klivlenda, pa i za kanadski klub Stars iz Vindzora, gde sam se sreo s pravim internacionalnim sastavom. Tamo je bilo velikih igrača iz Evrope, pa čak i Brazilaca - navodi Ane Mihajlović. - Iako je i to bio tim za respekt, pozvan sam iz Los Anđelesa. Ovaj grad bio je centar sporta u Kaliforniji, gde su se okupili najbolji svetski i američki fudbaleri. Tu sam nastupao za LA Skajhokse i LA Astekse.

U Los Anđeles Skajhoksima kao trener je radio Novak Krca Tomić, koji je u Jugoslaviji igrao za Crvenu zvezdu, Hajduk i reprezentaciju. Ponuda iz Asteksa bila je neuporedivo bolja. Najveći akcionar ovog kluba bio je čuveni Elton Džon, koji je odlučio da napravi tim koji će biti bez premca u SAD. Mihajlović se u ovom klubu našao sa istinskim velikanima - Džordžom Bestom, Stivom Dejvidom, Terijem Mancinijem, Ronom Dejvisom, Čarlijem Kukom...

- To je bila neverovatna sezona. Igrali smo zaista odličan fudbal, izazivali pažnju, punili stadione... Godine 1977. dva puta smo tukli Njujork Kosmos predvođen čuvenim Peleom i našim Bogićevićem. Taj period doneo mi je i sjajna prijateljstva sa mnogim slavnim fudbalerima koja traju i do danas - napominje Ane Mihajlović.

U SVOJOJ karijeri Mihajlović je igrao s najvećim igračima svog vremena. To je neverovatna aleja legendi koja je krajem sedamdesetih godina prodefilovala američkim zelenim tepisima. U ovom krugu su vedete poput Pelea, Besta, Bekenbauera, Mura, Kigena, Žaira, Sanholdsa... Junak naše priče ni po čemu nije zaostajao za ovim legendama.

- Nisam se nikoga plašio, niti sam se smatrao u bilo kom pogledu slabijim od njih. Bio sam brz, prodoran, fizički uvek dobro spreman i odgovoran. Mogao sam sa uspehom da igram protiv svih njih. I to je jedna od magija fudbala - ako imaš dovoljno samopouzdanja, možeš svakoga da nadigraš - ističe Ane, ili Endi, kako su ga zvali drugari iz tima.

Paralelno s velikim fudbalom (sokerom), u SAD sedamdesetih godina primao se i mali fudbal (indor), koji je okupljao veliki broj igrača iz svih krajeva sveta. Sezonu 1979/1980. Mihajlović igra na parketu za Detroit Lajtning. Na male golove tih godina u Americi igrali su i već dokazani jugoslovenski igrači poput Ninoslava Zeca, Slaviše Žungula i Srbe Stamenkovića.

Karijera je Mihajlovića vodila ka klubovima širom Amerike. Klubovi su se nizali - Vašington Diplomats, "Zemljotresi" San Hozea, San Dijego Sokers...