Kako je fudbal postajao soker

KADA je pre nekoliko nedelja napuštao Srbiju, veliki trenerski mag Velibor Bora Milutinović se odabranom društvu poverio da ne ide na Evropsko prvenstvo u fudbalu u Francusku, već da se odlučio da ode u Ameriku. Za to je, kako reče, imao poseban razlog:

- Neću da budem u Francuskoj na Evropskom fudbalskom prvenstvu, jer želim da pratim turnir Kopa Amerika Sentenario, koji se igra u SAD povodom 100 godina fudbala u tri Amerike. Uostalom, mislim da se danas mnogo bolji fudbal igra u Južnoj Americi nego u Evropi - rekao je malo u šali, ali malo i u zbilji, i dodao da sa nestrpljenjem priželjkuje veliko finale turnira Kopa Amerika Sentenario, koje se igra na današnji dan, u kome bi voleo da vidi timove Meksika i SAD.

Za ova dva državna tima Milutinović je emitovno vezan. Davne 1986. godine kao selektor odveo je državni tim Meksika na Mundijal, a 1994. godine stvorio je fudbalsku reprezentaciju SAD, učesnika Svetskog prvenstva u fudbalu. Posle je to fudbalsko čudo ponovio još četiri puta.

BORA Milutinović je svetski rekorder po nastupima kao trener državnih reprezentacija na Mundijalu, učinio je to čak pet puta. A nastupiće i šesti put na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru 2022. godine - napisano je u istoriji Svetske fudbalske organizacije FIFA.

Za ulazak SAD u fudbalsku orbitu i osminu finala Mundijala 1994. godine, kako nam je pričao sam Milutinović, bio je lično zadužen Henri Kisindžer, tadašnji predsednik Fudbalske federacije SAD i nekadašnji državni sekretar za spoljne poslove. Bio je to državni posao koji je ovaj Srbin iz Bajine Bašte, i nekadašnji half OFK Beograda i Partizana uspešno obavio.

O tim danima Bora priča:

- Posle uspeha sa Kostarikom, koju sam 1990. godine odveo na Mundijal, na listi trenera

FIFA popravljen je moj trenerski rejting. To je presudno uticalo na angažman za selektora fudbalske reprezentacije SAD. Henri Kisindžer je 1991. godine se prvo obratio Francu Bekenbaueru da vodi njihov državni tim. Bekenbauer je ponudu odbio tako što je Kisindžeru poručio: “Gospodine predsedniče, imam boljeg čoveka od sebe. To je Bora Milutinović”.

TVORAC američke savremene diplomatije i državnog tima velikog fudbala Henri Kisindžer je poslušao slavnog “Kajzera” i pozvao Srbina, poreklom iz Bajine Bašte, na razgovor.

- Razgovarali smo o stanju u američkom fudbalu, o selekciji igrača, o pripremama, i naročito o finansijama - seća se Bora Milutinović. - Amerikanci su tada imali velike probleme oko obezbeđivanja sponzora za fudbalsku reprezentaciju, jer fudbal još nije bio toliko popularan u SAD. Ja sam državni tim SAD preuzeo u martu 1991, otkazujući vrlo unosan ugovor sa Monakom. Američki igrači bili su fizički veoma dobro pripremljeni, vrlo disciplinovani i uporni. Imali su skromno tehničko znanje, ali su brzo učili.

Kada se, međutim, na jednom od prvih probnih mečeva našao na stadionu u San Dijegu, selektor Milutinović je bio iznenađen izgledom ovog igrališta:

- Tribine su bile tik uz aut-linije, a travnjak je bio ofarban žutom, crvenom i plavom bojom. Rekao sam organizatorima da to nije fudbalski ambijent i da igrači nisu cirkusanti. Pažljivo su me saslušali i počeli da pritiskaju neku dugmad. Za tili čas putem elektronike igralište je pretvoreno u pravi fudbalski teren - pričao je o ovom američkom čudu Milutinović.

POŠTO su golmani bili najveći problem državnog tima SAD, Milutinović, koji je uvek pratio šta rade naši igrači i učitelji loptanja po svetu, angažovao je za trenera golmana američke fudbalske reprezentacije Milutina Šoškića. Za to je imao dva razloga. Znao je kakav je Šole trener i zato što mu je bio kapiten u Partizanu.

Umesto ugovora, Šoškić je dobio reč čelnika Američke fudbalske asocijacije da će biti angažovan od te 1993. godine, pa do kraja života. Bila je to posledica poverenja koje je Amerika imala u njega, ali i u njegovog sportskog prijatelja, Velibora Boru Milutinovića, trenera državnog tima SAD.

- Čim smo počeli da pobeđujemo timove iz Srednje i Južne Amerike, američka publika nas je prihvatila - objasnio je Bora Milutinović kako je zagospodario američkim fudbalom.

PRED Svetsko prvenstvo u fudbalu američki predsednik Bil Klinton je pitao Boru Milutinovića ima li šanse da Amerikanci budu prvaci sveta. Ovaj mu je hladno odgovorio:

- Samo ako budemo imali sreće!

Posle četiri godine uspešnog rada, 95 utakmica i prvog ulaska ekipe SAD u osminu finala Mundijala, Bora Mulutinović ostao je upisan zlatnim slovima u istoriji američkog sporta.

Danas se može neskromno reći da su srpski fudbaleri i treneri otkrili veliki fudbal, odnosno soker, Amerikancima. Naime, veliki fudbal su u SAD doneli “raseljenici”, kako su se zvali ratni zarobljenici i izbeglice iz Srbije, koje su posle Drugog svetskog rata počeli da osvajaju Ameriku.

SRPSKI fudbalski klubovi u Americi su mesto na kome su se naši iseljenici, posebno omladina, stalno okupljali i borili za nacionalni prestiž.

- Iako igramo amaterski fudbal, mi smo bili baza za stvaranje i drugih etničkih klubova, a potom prvih liga, u kojima smo imali velikih uspeha - priča Ljubiša Vasilić, nekadašnji igrač iz Milvokija.

U istoriji velikog i malog fudbala u Americi zapisano je da je Srpski sport klub šezdesetih i osamdesetih godina bio i zvanična reprezentacija države Viskonsin i jedini pobednik nad tada nesavladivom ekipom Kjuts iz Sent Luisa. Bilo je to vreme kada su u klubu igrali Nik Petrović iz Užica, inače menadžer Bore Milutinović, poznat po nadimku Era, Duja Gajević, Miloš Bebi Ranković, Mića Kabanica iz Požege, Ivo Lušić i Slobodan Šipovac, najbolji golman srednje i severne Amerike.

VETERANI iz ekipe Ujedinjeni Srbi iz Čikaga bili su zvanično prvaci države Ilinois i Srednje Amerike u sokeru. Od početka sedamdesetih u SAD je aktivno bilo oko 15.000 srpskih fudbalera i trenera. Njihove timove vodili su nekadašnji iskusni fudbaleri, Aca Obradović i Vladislav Bogićević iz Crvene zvezde, Milan Mandarić iz Vojvodine, zatim Milan Stojsavljević, Vojislav Spasić, Mića Vasiljević, Voja Vla, Milan Kragujevac, Ane Mihajlović iz srpskog sela Vratnica kod Tetova, prvi Srbin američki reprezentativac.

Predrag Preki Radosavljević kao igrač uveo je Amerikance na Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Zato je dobio nadimak Američki Pele. Igrač i funkcioner Mića Kabanica iz Milvokija bio je predsednik Fudbalskog saveza države Viskonsin i SAD - otkriva deo fudbalske istorije Ljubiša Vasilić, koji je kao najbolji trener ekipe Ujedinjeni Srbi iz Milvokija postao član Kuće slavnih Amerikanaca u fudbalu.

NOSTALGIJA ZAVISI OD KOLIČINE PARA

BORA Milutinović će jednom prilikom, u razgovoru sa kolegama Vjekoslavom Radovićem i Ivanom Miladinovićem, kada se povela reč o nostalgiji, iskreno rekao:

- Ja nostalgije nemam.Kad mi se gleda večiti derbi između Partizana i Zvezde, sednem u avion i dođem u Beograd. Kada mi se igra bajinobaštanski tablić, odem u Bajinu Baštu, ili pozovem tri tamošnja drugara da dođu kod mene da obrnemo koju partiju. Nostagija zavisi od količine para...