Privredni džin na kolenima

NA SVAKI pomen smederevske železare, iznošenje bitnih činjenica o zakulisnim radnjama koje se dovode u vezu s prodajom preduzeća privilegovanom kupcu, akteri ove operacije ćute ili u pojedinim tabloidnim glasilima tvrde da to nije tačno i da je reč o podmetačini aktuelne vlasti u Srbiji, u borbi protiv opozicije?! Kao da ne postoje živi svedoci i zvanični dokumenti iz kojih može da se vidi kako je konačno dokusuren privredni džin kakav je, ipak, bio “Sartid”.

Istraga o ovom slučaju, koja je započela pre desetak godina, trebalo bi konačno da odgovori na sva pitanja, i postavljena i nepostavljena, i da imenuje krivce. Pogotovo što prema savremenom shvatanju korupcije, korist ne mora uvek biti u materijalnom obliku, jer se zloupotreba položaja vrši i radi sticanja političke prednosti. Moguće je da su naši političari dali privilegovan položaj značajnom preduzeću iz najmoćnije zemlje današnjice radi sticanja političke koristi. Međutim, i to je išlo nauštrb interesa građana.

VRATIMO se izveštaju Saveta protiv korupcije Vlade Srbije u kome nedvosmisleno piše: “... radilo se o krupnoj korupciji u koju su bili umešani najviši predstavnici države, koji su uz svesrdnu podršku sudova omogućili stranoj kompaniji da ostvari veliku protivpravnu dobit.”

U daljem obrazloženju ovog slučaja, Savet za borbu protiv korupcije konstatuje:

“Naša zemlja je potpisnik više međunarodnih dokumenata čiji cilj je borba protiv korupcije. Tako najnoviji dokument koji su predstavnici naše države potpisali - Konvencija UN protiv korupcije iz Meksika 2003. - govori o korupciji u pravosuđu, javnim preduzećima, politici, ali i u privatnom sektoru. Ipak, najviše prostora se pridaje korupciji u državnim organima, jer korupcija je najraširenija tamo gde postoje diskreciona ovlašćenja pojedinaca, bez odgovarajuće javne kontrole njihovog korišćenja.”

SAVET za borbu protiv korupcije je uvidom u sudska dokumenta i na osnovu komunikacije sa Sudom konstatovao sledeće činjenice koje i te kako mogu da budu putokaz istražnim organima:

“Prodaja „Sartida” AD i zavisnih preduzeća u postupku stečaja izaziva osnovanu sumnju da je u pitanju klasičan slučaj korupcije u koji su uključeni najviši organi izvršne i sudske vlasti koji su zloupotrebili svoj položaj. Oni su omogućili jednoj stranoj firmi da stekne privilegovan položaj i time ostvari veliku protivpravnu dobit. Ta firma je svesno ušla u igru, što se vidi iz sukcesivnih koraka, izražavajući navodnu želju da se pomogne preduzeću koje se nalazi u velikim teškoćama, a u stvari tražeći privilegovan položaj čime bi ostvarila ključnu prednost u odnosu na potencijalne takmace u procesu privatizacije (videti Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, Predlog stečajnog upravnika, pismo USS i Rešenje suda - Prilog 3). Oni su tražili i dobili nešto što im ne može nikad pripadati u sistemu vladavine prava - zaštitu izvršne vlasti od mogućih akcija sudske vlasti“.

DOGOVOR ministra Vlahovića s privilegovanim kupcem, u koji je bio sve vreme uključen premijer (Zoran Đinđić), i koji je dobio potvrdu cele Vlade i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, izveden je na štetu države, tj. svih građana ove zemlje. Prema svim indikacijama, prodajna cena od 21,3 miliona dolara je veoma niska. Ekonomski institut je procenio vrednost samo investiranog kapitala matičnog preduzeća “Sartid” AD na 57.645.000 dolara, “Sartid - Beli limovi” na 960.000 dolara i “Sartid - Luka Smederevo” na 930.000 dolara, pri vrlo restriktivnim pretpostavkama.

S OBZIROM na veliku zainteresovanost drugog po redu proizvođača čelika u svetu, moglo se očekivati da se u konkurenciji barem ova dva, mada ne i jedino zainteresovana kupca postigne znatno viša cena od one koju je procenio Ekonomski institut. Time je propušteno ostvarivanje budžetskih prihoda, što građani moraju osetiti kroz povećanje poreskih opterećenja. S druge strane, kupac je oslobođen plaćanja zaostalih dugova (neutvrđen iznos, mada se u medijima spominjala suma od 1,7 milijardi dolara), što će morati građani da isplate, uz dodatnu naknadu sudskih i ostalih troškova koji neće biti zanemarujući.

POLITIČKA I EKONOMSKA ŠTETA

U ŠTETU koja je naneta državi, tj. građanima, treba uključiti i propuštene efekte stranih ulaganja. Ovakva prodaja je uputila jasan znak svim potencijalnim ulagačima da država nije spremna da se pridržava ni sopstvenih zakona, ni preuzetih obaveza, tj. iskazanih obećanja, a ni međunarodno priznatih standarda poslovanja, što je svakako moralo da utiče na uzdržanosti investitora. U isto vreme, poverioci su pokrenuli široku akciju pridobijanja političke podrške u svojim zemljama, što se vidi na osnovu njihovih pisama i izjava njihovih diplomatskih predstavnika. Time je naneta neprocenjiva šteta političkom i ekonomskom ugledu zemlje.