Tandem Kića i Praja stiže u Beograd

KAKO su pisali hroničari tog vremena, Partizan je do dolaska Ranka Žeravice na mesto trenera bio tim koji je glavinjao kroz jugoslovensku ligu, neretko balansirao na ivici ispadanja iz najboljeg košarkaškog društva. Na kraju prve sezone (1970/1971), u kojoj nije vodio utakmice zbog propisa KSJ da savezni trener ne može da komanduje klupskom ekipom, crno-beli su prvi i jedini put skliznuli sa te ivice i pali u niži rang takmičenja.

Iz ruševina su iznikle mnoge velike stvari, a Žeravica će ubrzo pokazati da je kraj zapravo bio početak stvaranja velikog tima i, što je možda za budućnost Partizana još važnije, velikog kluba. Samo nekoliko godina pre toga, na crno-belom Kalemegdanu nije bilo ni tople vode.

- Partizan je tada još imao vojnu upravu - priča Milorad Miketa Đurić, predsednik stručnog saveta i tehniko (tim-lider) kluba u vreme Rankovog graditeljskog poduhvata na Kalemegdanu. - Jednog dana, sastali su se bivši igrači, Mirko Marjanović, Siske Čolović, ja... i otišli kod generala Koraća, predsednika Sportskog društva "Partizan", sa parolom "košarka košarkašima" i namerom da preuzmemo klub. Saglasio se i napravili smo novu upravu, u kojoj su bili bivši igrači Partizana.

PO PRVOM potezu videlo se da pogled nove uprave doseže dalje od pogleda kroz vojni durbin. Za predsednika je postavljen ugledni privrednik Nedeljko Čermak, otac proslavljenog reprezentativca Dragutina Miška Čermaka, sa zavereničkim planom da u perspektivi dres Partizana obuče njegov sin, što se ubrzo i obistinilo. Kao bivši igrači, novopečeni rukovodioci znali su da u sledećem potezu ne smeju da pogreše - izboru trenera. Da bi mogućnost greške sveli na minimalnu verovatnoću, saglasili su se da bi najbolje rešenje bio svetski prvak i najveći trenerski autoritet u Jugoslaviji.

- Partizan je na drugom mestu - branio se Žeravica od napada da je prihvatanjem ponude Partizana okrenuo leđa reprezentaciji. - Prihvatio sam se rada sa ovom ekipom zbog toga što smatram da je Partizan neophodan jugoslovenskoj košarci. Navijači pune dvorane, a bez njih ni košarka ne bi bila ono što jeste. Naišao sam na puno razumevanje uprave i u ovaj mali poduhvat - stvaranje tima iz osnova - ušao sa velikim ambicijama.

Zbog administrativne zabrane da kao savezni trener vodi klupske utakmice, dobio je ulogu savetnika u Partizanu, a širom Jugoslavije nadimak "čovek u senci". Na klupi je u sezoni kada su crno-beli ispali iz prve lige zvanično sedeo Radovan Bata Radović.

- Ranko je sedeo na drugoj strani terena, a mi iz kluba smo za vreme utakmica prenosili Bati njegove savete. Tako je to izgledalo - priseća se Miketa kurirskih poslova članova uprave.

ZAHVALjUJUĆI tome što se druga liga igrala u letnjem periodu iste godine, Partizan se bez pauze vratio u jugoslovensku košarkašku elitu, što je bio drugi preduslov za dovođenje perspektivnih igrača. Prvi je bio sam Ranko Žeravica.

- Nije mi lako, ali se trudim da rešim na najbolji način probleme oko prikupljanja talentovanih mladih igrača, koji bi odgovarali modernoj koncepciji igre i u doglednom periodu konkurisali za vrh jugoslovenske košarke - znao je Žeravica šta želi i uskoro prepoznao ko može tu želju da mu ispuni.

TIMU u kojem su bili Dragutin Čermak, Žarko Zečević, Dragan Đukić, Josip Farčić, Goran Latifić... dokazani igrači i oni na putu dokazivanja, nedostajali su delovi koji će Rankovo delo u Partizanu pretvoriti u remek-delo. Dijamante retkih vrednosti ne možete kupiti u najbližoj juvelirnici, do njih vas dovede slučaj i, najčešće, niste jedini koji prepoznaje njihovu lepotu. Sasvim sigurno ni Žeravica nije očekivao da će jedan od takvih ugledati na međurepubličkom turniru u Zvorniku.

Ranka su pitali da li je video dečka iz Mostara, odgovorio je potvrdno i po povratku u Beograd rekao Đuriću i Čoloviću: "Dovedite mi Dražena Dalipagića". Bilo je to lakše reći nego učiniti. Kada su otišli u Mostar na zakazan sastanak sa njegovim trenerom, saznali su da je dijamantski dečko već prešao u ruke Jugoplastike, a ugovori su tada bili mnogo čvršće građe nego današnji. Za rušenje je upotrebljeno sve što je bilo na raspolaganju: ime Ranka Žeravice, argument da će se nasedeti na klupi pored Damira Šolmana, 800.000 dinara za obeštećenje... Ništa od toga ne bi pomoglo da nije bilo dobre volje predsednika kluba i tvorca Jugoplastike Branka Radovića, koji je izašao u susret Partizanovoj i Dalipagićevoj želji.

I DALjE je nedostajao jedan deo koji bi zaokružio Rankovu viziju tima za vrh jugoslovenske košarke - igrač sposoban da igra na pozicijama plejmejkera i beka šutera. Svake druge nedelje odlazila je delegacija Partizana u Tuzlu u posetu Mirzi Delibašiću i upornost se isplatila. U rukama je imala i ispisnicu i pristupnicu novom klubu. Talentovani klinac iz Tuzle trenirao je u Beogradu petnaestak dana kada mu je Žeravica rekao da je bolje da dođe u Partizan kad završi gimnaziju.

- Čekam na stanici da smestim Mirzu u autobus, kad neko zakuca na vrata kola. Prela Vučićević, trener Železničara iz Čačka. "Čekaš Mirzu", pita me, ja mu odgovaram potvrdno - premotava film Miketa Đurić decenijama unazad.

- Prela mi kaže: "Ja ću ti dati ispisnicu za jednog dečka za duplo manje pare, zove se Dragan Kićanović".

Trener Bosne Bogdan Tanjević jednog dana u zoru, dok se mrak još nije sasvim povukao, preselio Mirzu Delibašića u Sarajevo. Pokušaji Partizana da ga vrate u Beograd nisu urodili plodom. Prepreka u tome bila je promena propisa da igrač ne može da pređe u klub iz druge republike bez dozvole matičnog saveza.

A dečko iz čačanskog Železničara prešao je u redove gradskog rivala Borca, i na utakmici sa Partizanom do juče nepoznati Kićanović ubacio je 32 poena usred Beograda.

- Jao, kako smo se prešli sa ovim dečkom - podelio je očajanje Žeravica sa klupskim saborcima i odmah im dodelio zadatak najvišeg prioriteta: "Dovedite mi Dragana Kićanovića".

Miketa inkognito odlazi na "mesto zločina" (iz Borca je već preselio u Partizan Đukića i Farčića), krijući se po Čačku ugovara večeru sa Kićanovićem, koji pristaje da dođe u Beograd na razgovor. To je bilo lakše reći nego učiniti, jer u tom trenutku počinje epidemija velikih boginja (virus variola vera). Gradovi se hermetički zatvaraju, više nema ni ulaska ni izlaska, osim ako imate nekog na veoma visokoj poziciji. A Partizan je u tom trenutku na mestu predsednika imao ministra unutrašnjih poslova Slavka Zečevića, oca Žarka Zečevića.

- "Mercedesom" odlazimo u Čačak i dovodimo Kićanovića u restoran "Marš na Drinu" u Dušanovoj ulici - priča Đurić o tajnoj policijskoj akciji, završenoj formiranjem slavnog tandema jugoslovenske košarke - Kića i Praja.

Ranko Žeravica započeo je stvaranje velikog Partizana...