Hicem iz topa pravo u “nos“

RATNA sreća ili nesreća htela je da trgovački pomoćnik Radivoje Raka Ljutovac, iz Poljne kod Trstenika, u istoriju vazduhoplovstva uđe kao čovek koji je prvi u svetu sa zemlje direktnim hicem iz topa oborio neprijateljski avion.

Ovaj događaj se zbio 30. septembra 1915. u vreme kada je nemačka avijacija imala ogromnu prevlast u vazduhu u predvečerje velike Mekenzenove ofanzive. U Kragujevcu su se tada nalazili i prestolonaslednik Aleksandar i Vrhovna komanda i očigledno je to bilo poznato Nemcima.

Tog jutra formaciju nemačkih aviona koji su krenuli na Kragujevac na Metinom brdu u blizini grada čekao je redov Ljutovac sa prerađenim brdskim topom spremnim za dejstvo u vazduhu. Ovo je bio treći napad na grad u kratkom vremenskom periodu i vojnici su bili budni.

Istoričar Predrag Miladinović o podvigu Ljutovca piše: „Treći dolazak nad Kragujevac, 17. septembra 1915. godine nije bio srećan za neprijatelja. Dok su u prethodnim naletima učestvovali austrougarski avijatičari, ovaj put bili su Nemci. Rezervoare svojih aviona su napunili do vrha i doleteli iz banatske Bele Crkve, letom od preko 220 kilometara.

Iz šest nemačkih aeroplana, malo posle pet sati ujutro, na Kragujevac je bačeno ukupno 43 bombe od kojih je 19 eksplodiralo u varoši. Tom prilikom poginulo je pet a ranjeno 10 lica. Međutim, Nemci nisu prošli nekažnjeno. Iz poljskog topa na Metinom brdu, prepravljenog da gađa aeroplane, nišandžija redov Radoje Ljutovac je po naređenju svog komandira opalio iz topa i prvom granatom pogodio ‘nos’ nemačkog aviona ‘Rumpler C.I.8’. Avion se od pogotka zapalio još u vazduhu, a letači izgoreli. U letilici su bili kapetan Kurt fon Šefer i oficirski pripravnik Oto Kiš iz 30-og letačkog odreda nemačkog vazduhoplovstva“.

Miladinović navodi da Francuzi nisu odmah poverovali da je Raka baš direktno pogodio letelicu u vazduhu. Tvrdili su da su piloti stradali od gelera. Inženjeri Vojno-remontnog zavoda demontirali su motor srušenog aviona i iz radilice motora izvukli geler. Rakin poduhvat je tako bio dokazan.

Bombardovanje Kragujevca 1915. ima i svoju predistoriju. Tačno 27. maja, oko šest časova ujutro, tri neprijateljeva aeroplana pojavila su se nad gradom. Stanovništvo je zabunom pomislilo da je reč o srpskim avionima pa se nije sklonilo. Međutim, avioni su se naglo spustili i bacili 13 bombi. Poginulo je tri, a 10 građana ranjeno. Jedna bomba je pala na oko sto metara od kuće u kojoj je stanovao regent Aleksandar.

Do 27. maja Kragujevac nije bio branjen od neprijateljevih aviona, ali je već sutra naređeno da se grad brani i sa zemlje. U ovom vazdušnom napadu bila je pogođena kuća italijanskog vojnog atašea. Koliko su Srbi ozbiljno shvatili zadatak da brane grad od napada iz vazduha, svedoči i to da su dan kasnije iz protivavionskih topova greškom pucali i na dva velika orla misleći da su avioni. Topove za vazdušnu borbu konstruisao je u aprilu 1915. francuski kapetan Andre Mortiro, a izradila grupa radnika Vojnotehničkog zavoda.

Dan posle podviga redova Ljutovca, Kragujevac je ponovo bombardovan. Od 18 bačenih bombi, iz tri aviona, 10 je palo na VTZ. Strani lekari su zabeležili da je jedna bomba udarila u Vojnu bolnicu blizu sobe u kojoj su se nalazila tela dan ranije poginulih nemačkih pilota. Srbi su ih sahranili noću, bez počasti, jer su ih smatrali atentatorima.

Pored Kragujevca, Beograda i Smedereva, i Niš je bombardovan iz vazduha prvi put 4. oktobra 1915, iz aviona koji je doleteo sa istoka. Poginula su tri austrougarska ratna zarobljenika, devojka i dete, a nekoliko ratnih zarobljenika je ranjeno.

Jedna bomba pala je na ulicu između dečjeg sirotišta i američkog konzulata. To je podstaklo američkog konzula Janga da od svog pretpostavljenog, ambasadora SAD u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji, Čarlsa Vopicke zatraži da interveniše kod austrijske vlade, kako austrijski avijatičari ubuduće ne bi gađali konzulat i sirotište. Vopicka je to učinio, ali izgleda da je avijatičar bio nemački nastavnik letenja Albert Franke. Zato je srpska komanda bila prinuđena da formira jedinice PVO.

Srpska i saveznička vojska imale su još uspeha protiv neprijateljskih aviona. Tri austrougarska aviona oborila je ruska protivavionska baterija iz Kladova. U maju 1915. formiran je prvi protivavionski vod, sledećeg meseca i drugi, a 24. avgusta i Prva protivaeroplanska baterija u čiji sastav su ušla oba voda smeštena u Beogradu.

Jedna baterija sa tri protivavionska voda i jedan mitraljeski vod bili su u Kragujevcu, druga sa dva voda u Prahovu i jedan protivavionski vod u Kruševcu. U nekim pešadijskim jedinicama za ovu namenu korišćeni su poljski topovi dignuti na poseban lafet, ustima cevi okrenutim uvis.

Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu 7. oktobra je naređeno da odmah prepravi osam topova za gađanje aeroplana i pošalje ih u Pirot za bitku protiv Mekenzena. Jedna protivaeroplanska baterija iz Komande Odbrane Beograda stavljena je 22. novembra 1915. na raspolaganje komandantu divizije koja je određena da brani Prištinu. Međutim, kako se odustalo od odbrane Prištine to ni ova naredba nije sprovedena. U Draču su korišćena dva topa iz Timočke vojske za protivavionsku odbranu luke.

Dolaskom francuskih pilota u Srbiju, od aprila do avgusta vazdušna prevlast na ovom frontu prešla je na stranu Srba. Francuzi su leteli iz Kragujevca, Niša, Prahova i Šapca, a na zadacima korekture vatre uz njih su leteli srpski oficiri.

Srpska komanda je prihvatala predloge francuskih oficira u organizaciji odbrane i srpski vojnici su se pokazali kao veoma talentovani i spremni da izvrše svaki zadatak. Tako je kapetan Mortiro u Srbiji samostalno osmislio i razvio Sistem vazduhoplovnog javljanja, osmatranja i navođenja, prvi koji je funkcionisao u Evropi.

Sistem se sastojao u tome što bi zaduženi srpski žandarmi osmotrivši neprijateljski avion razapinjali bele čaršave u pravcu doletanja. U isto vreme, poljskim telefonima je javljano najbližem aerodromu gde su dežurali francusuki piloti da je osmotren neprijateljski avion i da pilot obrati pažnju na razapet čaršav na zemlji.