Večni trag u mermeru

PRVI reljef Kosovke devojke urađen je u mermeru 1909. godine i delo je velikog hrvatskog i slovenskog umetnika Ivana Meštrovića (1883-1962). Skulptura se odlikuje čvrstim i stabilnim oblicima, koji deluju monumentalno. "Meštrović određeno definiše odlučni trenutak obrta. On snažno zahvata suštinu: deset stihova Orlovića Pavla. Na reljefu i pored sve prividne strogosti 'grčke stilizacije', blago struje pomešane bečko-mediteranske teatralnosti mladog Meštrovića. Oboje, devojka i junak, kao u nekom transu posmatraju mesto najtežeg okršaja", naglašava Svetozar Radojčić.

Opšti je utisak da ovaj Meštrovićev reljef jasno asocira na metope (reljefima ukrašena polja) na antičkim hramovima. Zamišljen je da predstavlja deo vajarske dekoracije za Vidovdanski hram, koji je trebalo da bude podignut na Kosovu. Već sledeće godine prikazan je na izložbi u Beču, a potom na brojnim izložbama širom sveta: U Rimu 1911, povodom ujedinjenja Italije, Parizu 1919, na izložbi Jugoslovenskih umetnika, Njujorku 1924-1925, Filadelfiji 1926. godine itd. U muzeju u Bruklinu (SAD) oštećen je prilikom transporta i od tada je uokviren metalnim ramom.

Kosovka devojka je samo jedno od brojnih Meštrovićevih dela posvećenih Kosovu, za koje je veliki umetnik rekao: "Kosovo je trnova kruna u stradanju jugoslovenskih naroda. Njime je narod simbolisao svoje patnje na teškom putu kroz vekove, pa se oko toga simbola usredsredila ponajlepša i ponajbolja mašta naše slovenske narodne duše, tako da je kosovski događaj u isti mah najfatalniji i najsvečaniji", napisao je Milan Ćurčin u knjizi "Ivan Meštrović".

Prvi srpski slikar koji je naslikao Kosovku devojku bio je Beograđanin Nikola Jeremić (1887-1953). Delo je nastalo prvih decenija prošlog veka u Francuskoj, gde je umetnik živeo i radio. Prvi put je izloženo 1910. u Salonu francuskih umetnika u Parizu.

Naša poznata slikarka Nadežda Petrović pohvalila je njegovu Kosovku devojku u svom članku "Naši u francuskom salonu u Parizu", objavljenom u Umetničkoj hronici "Dnevnog lista" juna 1910. U Beogradu. Ovo je prva slika Kosovke devojke u srpskom slikarstvu. Ona je u potpunosti originalna, pre svega, u pogledu kompozicije, ali i drugih umetničkih elemenata. Međutim, moguće je da je i njemu kao uzor poslužila Fragonarova slika "Bitka kod Marinjana", tim pre što je slika nastala u Francuskoj gde je ovaj srpski umetnik živeo i radio. Umro je 30. septembra 1953, i sahranjen na groblju Per Lašez u Francuskoj.

"Neosporno je bio jedan od retkih srpskih slikara koji se sa zapaženim uspehom do kraja života održao na zahtevnoj i uzburkanoj likovnoj sceni Pariza", zaključuje Vladimir Popović.

Neposredno pred Prvi svetski rat, gotovo istovremeno, započeli su da slikaju svoje "Kosovke" dva velika slovenska umetnika - Hrvat Mirko Rački i Srbin Uroš Predić.

Značajno mesto u društvu "Medulić" imao je i poznati slikar Mirko Rački (1879-1982). Pripadao je užem jezgru grupe, sudeluje na njenim izložbama i slika u duhu monumentalizma, s ideologijom jugoslovenskog nacionalizma. Smatra se da je Kosovku devojku počeo da slika tokom 1913. To se jasno vidi iz njegovog pisma upućenog 25. februara 1914. godine Izidoru Krašnjavom, gde se kaže: "Radim na trima velikim stvarima "Smrt majke Jugovića", "Zidanje Skadra" i "Kosovka devojka".

Nešto kasnije od svog hrvatskog kolege, započeo je slikanje Kosovke devojke i veliki srpski slikar Uroš Predić. Smatra se da su mu neposredan povod predstavljale pobede srpske vojske u Balkanskom ratu. Međutim, početak svetskog rata 1914. prekinuo je njegov rad, pa je delo završio tek po okončanju velike svetske vojne (1919).

Slika ima dve verzije: prvu verziju uradio je 1914. godine, za Kolo srpskih sestara radi reprodukovanja na razglednicama u humanitrne svrhe. I drugu verziju slike uradio je u cilju oleogorafskog reprodukovanja koje je izvršio Adam Čukljević iz Zagreba.

Stiče se utisak da je delo nastalo prema ikonografskom modelu već pomenutog hrvatskog slikara Ferda Kikereca. "Verovatno pod uticajem Kikerecove Kosovke devojke, inspirisan narodnim pesništvom, naslikao je istu scenu i srpski realistički slikar Uroš Predić. Istina, Predićeva slika nastala je znatno kasnije, čak 1919. i nije isključeno da je stari umetnik ostvario ovo svoje čuveno delo podstaknut osećanjem na osvećeno Kosovo 1912. godine", podseća Dejan Medaković.

Predić je na slici predstavio bojište neposredno posle Kosovske bitke. Mir sa puno naboja i napregnutosti koji provejava kroz sve stihove istoimene pesme, veliki umetnik je sa puno uspeha preneo i na platno. Ali, taj mir je samo prividan i imaginaran, jer se sa slike jasno vidi da mu je prethodila strašna tragedija.

U prvi plan je stavio Kosovku devojku koja ukazuje pomoć ranjenom junaku Orloviću Pavlu, pojeći ga vodom iz pozlaćenog krčaga. Obučena je u narodno odelo onoga vremena. Istorijska kompozicija smeštena je u letnji period, u ranu zoru kada se rađa novi dan. S druge strane, statika kompozicije obiluje mnoštvom detalja, palim junacima i realističim prizorima.

"Predić je nesumnjivo tražio inspiraciju u narodnog pesmi gde se opisuje bojište i jedini preživeli knežev barjaktar Orlović Pavle. Kosovka devojka govori skriveno utišanom tragikom događaja dovedenom do monumentalnosti", objašnjava Miodrag Jovanović.

(Nastaviće se)